"Gradjanin se boji zatvora, a seljak se boji sramote"

Ne da ce ispasti, nego se zivelo fenomenalno.

Sedamdesete su manje-vise u celom svetu bile odlicne godine - hladni rat je bio u nekoj stabilnoj i predvidivoj
ravnotezi. Generacija starijih emigranata koje srecem (mahom sportisti - fudbaleri) koji su ziveli po celom svetu
i videli siru sliku potvrdjuju ono sto i ja mislim - da se kod nas u to doba zivelo neprevazidjeno kvalitetno i dobro.

To je prakticno bio prvi period u kojem je nas deo Balkana bio postedjen ratovanja u cugu duzem od 30 godina,
pa je ta ogromna energija u genima nastelovana da se trosi na opstanak eksplodirala u mirnodopske svrhe. Narod
se pre svega izuzetno dobro zezao, ziveo na inspiraciju i kvalitetnu improvizaciju.

Za cudo, ne mogu da kazem za taj period da smo imali nekvalitetnu industriju. Bili smo u nekom konstantnom vremenskom
zaostatku, ali smo imali ogroman pool kvalitetnih ljudi u svim oblastima zivota kojima nije padalo na pamet da igde idu.
Nivo ozbiljnosti i postovanje nekih kodeksa je bio na zavidnom nivou, i to je pocinjalo od skola u kojima su profesori
dolazili u cistim belim kosuljama na cas i djaka koji su dolazili uredni, preko industrije u kojoj su ljudi ozbiljno i strucno
radili svoj posao ne zato sto ih neko goni, nego zato sto taj posao vole i zbog kriticne mase kvaliteta u okruzenju u kojem
je bilo sramota biti balvan. U sferi javnog zivota (sport, umetnost, kultura, zabava) su dominirali dzentlmensko ponasanje
i primenjivali su se postulati tzv. obicne gradjanske kulture.

Ne secam se sedamdesetih zbog materijalnog obilja i lakoce zivljenja koji su definitivno bili tu koliko zbog duhovnog i
dusevnog kvaliteta ljudi koji su me okruzivali.

Neki od rezimea (CV-a) ljudi koji su dozivljavali svoju punu snagu u to doba su takvi da i najbolji medju nama mozemo
samo da se zblenemo i oborimo pogled. Ne samo da je radila industrija, nego smo imali i ultra kvalitetne naucne institute
za to vreme (vojno-tehnicki, za bezbednost, IRI, Pupin, Vinca u Bgd, Koncar u Zagrebu, Jozhef Shtefan u Ljubljani....).

Malo sam krajickom paznje video da ste diskutovali o privatnicima u komunizmu. Ja licno poznajem bar jedno 5-6 vlasnika
malih privatnih preduzeca koji su izuzetno dobro stajali za to vreme. Cinjenica je da su svaki put nekakvom inspektoru
koji bi dosao i prevukao prst preko simsa prozora (znacajno pogledavsi prasinu na prstu) morali da daju plavi koverat, ali je
i cinjenica da su neki od njih vozili jaguare, alfa-romeo, a mercedes je bio nista neobicno za te ljude. Dakle, moglo se i to,
ko je hteo i imao nerava. Gotovo svi su naravno imali i dosta nekretnina i prilicno kesha.

Kriza je zvanicno pocela negde sredinom 1982-ge, kad su nam (meni tada kao vojniku) saopstili da smo u dugovima.
Osamdesete su vec sasvim druga prica - pocelo je sa Titovom smrcu posle cega se videlo u politici sedi gomila ovaca
koja ama bas nista ne zna. Kad gazde nije bilo, pocelo je sa kradjama (pomenuti Vrhovec je bio comissioner nuklearnih
lobija koji su trazili prodor za izvoz nuklearnih otpada i ostalih prevazidjenih tehnologija). Da bi ubedili narod kako nam
strasno treba jos struje, prekidali su koncerte na jazz festivalu '82-ge u Domu Sindikata gasenjem svetala celom bloku.
Secam se i par-nepara i slicno, medjutim, sve je to jos uvek sitno zezanje. Sve bitne stvari (zdravstvo, skolstvo, socijalno)
su funkcionisali perfektno. Visoko skolstvo (u doba dok sam ja studirao) je bilo na vrlo, vrlo visokom nivou i skoro za dzabe,
a normalne porodice su jos uvek mogle sasvim solidno da zive i da planiraju nesto u svojim zivotima.

Za razliku od sedamdesetih u kojima je bilo kakvo isticanje posedovanja bilo smatrano neotesanim, u osamdesetim to vise
nije bilo sramota. Svima nam je bio senzacija jedan nas ortak koji je kao jedino dete u porodici od 4-5 sestara dobio neke
ogromne pare od prodate porodicne kuce, od kojih je za ono vreme kupio nezamislive sprave (Kurzweil sampler/sint na koji
je nalepio flaster pa napisao C, C#, D, D#..... i to redom iznad svih 88 dirki). Dok bi u sedamdesetim zbog ocitog disbalansa
izmedju talenta i posedovanja bio blago ignorisan, u osamdesetim je postao ikona za zurke, grebanja za pice, i ostalo.

Zbog narastajuceg bezakonja, ali najvise zbog naziranja mraka pred nama, pocinjalo je da se radi lose u svim segmentima
drustva. U tom periodu smo poceli da progresivno i trajno zaostajemo za Zapadom.

Dok je u sedamdesetim odlazak preko bio interesantan uglavnom radi turizma i biografije avanturiste, odlazak preko u osamdesetim
je vec poceo da se planira nalik na bekstvo iz zatvora.



<sub>[Ovu poruku je menjao milanche dana 21.06.2007. u 17:52 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao milanche dana 21.06.2007. u 17:54 GMT+1]</sub>

Pa ne, naravno. Nego su 70ih stigli krediti, pogotovo od nesvrstanih. Ovo sto si ti opisao je nesto uopsteno. Pa naravno da smo imali nekvalitetnu industriju, vojna jeste bila dobra, i u nju se ulagalo mnogo, uostalom kao i u svim komunistickim zemljama. Ja govorim o obicnim stvarima, o robi siroke potrosnje. Samo, kao sto rekoh, smo bili prinudjeni da kupujemo domace, pa su nam i obod frizider, i fica, i ei tv, izgledali kao kvalitetna roba. Nije se znalo za bolje. Jedino kad neko nesto donese sa zapada.

Dakle, secas li se bonova(nekoliko puta uvodjenih) za osnovne zivotne namirnice? Koliko puta uvodjeni bonovi za benzin. Zasto, ako nam je stanje u privredi bilo fenomenalno?
Jel ovo ozbiljno? Zasto je masa ljudi odlazila na "privremeni rad" u inostranstvo i u 70im, ako se zivelo fenomenalno? Kazes industrija je bila kvalitetna, i te firme koje si naveo su mali procenat samo. Pa sto odose ljudi odavde onda?
To o redu i sigurnosti stoji, samo nekoga mrko pogledas, cika milicajac, obicno neki Brka, jel'te, ti kicmu polomi.
Znas li neke druge emigrante? Politicke, ekonomske?

btw. zar nije Bregovic prvi imao jaguara u sfrj?

Ako se pogledaju ekonomski parametri - SFRJ je 70-tih i 80-tih imala jako jako losu ekonomiju, po svim merilima - nezaposlenost, inflacija i dugovi su bili ogromni a dostupnost nekih normalnih stvari 80-tih je bila vrlo ogranicena uz sve znake panike: bonove, par-nepar, restrikcije struje, goriva - zabranjenog iznosenja bilo koje znacajne kolicine novca u inostranstvo i sl... To su sve znaci "iz knjige" da nesto debelo nije u redu.

A sta se onda moze zakljuciti o zemlji koja uprkos izuzetno losoj ekonomiji i alarmantnim problemima "zivi dobro" kako narod kaze? Samo jedna stvar - da zivi na tudjoj lovi, iliti "na crtu" ;-) Svi znamo da nema besplatnog rucka, pa tako ni u SFRJ, koliko god harizmaticna ta tvorevina bila.

Sto Milance kaze - "U vojsci su nam rekli da smo duzni" pokazuje dokle je isla totalna ignorantnost ljudi u vezi sa ekonomijom. Kapiram da tada 98% stanovnistva nije ni culo za neke osnovne ekonomske parametre, vec im je TANJUG objasnjavao kako zapravo "jeste", sve po direktivi iz zgrade na Uscu.

Takve stvari se peglaju na vreme ukoliko se zeli sacuvati zemlja od propasti. U SFRJ je ipak vazilo pravilo "radio ne radio, svira ti radio" - tako se i zavrsilo, odsvirala je svoje - i crkla... ostavite je vise da RIP-uje ;-)

---

ok,
RIP eSeFeRJu.

Ali ovo:


ovo boldovano se danas ne moze kupiti na na kredit ni za keš.
Rekao bih da je to pravi razlog vecitog rata: Leslie vs all.
A mozda samo obican sukob generacija,
nase generacije 40+ ... 50+ su usrale motku evidentno, 'ajd bas da vidimo sta ce dalje biti ;)

ljudi, POJMA MI NEMAMO ŠTA JE TAMO BILO!

pitanje je hoće li se ikad i saznati, ali svakako jeste za razmišljanje

Evo bas sam ponovo procesljao svoja secanja na tu situaciju. Mislim da imam vrlo reprezentativan uzorak u svojoj
siroj porodici, rasutoj od centra Beograda, preko Sumadije, sve do planina Crne Gore i Hercegovine. I u ocevoj i u
majcinoj porodici imam osobe koje su u to doba emigrirale u tradicionalne gastarbajterske lokacije (severna Evropa,
Australija).

Da li je bilo trbuhom za kruhom ? Da li su bas morali da idu ?

Ako izuzmem strogo individualne kompase i neki unutrasnji zov coveka da ide negde daleko, mislim da nisu, jer su njihova
braca i sestre koji su ostali da zive u SFRJ (i oni u Beogradu kao i oni po planinskim selima) imali egzistenciju na jednom normalnom
ljudskom nivou. Nisu vozili Mercedes, ali su zato svako popodne sedali u ficu i odlazili negde na rostilj i sedeljke sa drustvom.
Deca im nisu imala najnovije krpice, najnoviji stereo, patike, ali su bila sita i zadovoljna u svakom pogledu - imali su drustvo,
emotivni zivot, prijatelje, sedeljke, igranje napolju do kasnih sati, bezbriznost. Ono gde smo ih tukli su bile znanja, talenti,
vestine i obrazovanje. Sva nabrajanja tipa ('A' mi ide na balet, 'B' na klavir) su padala u vodu cim bi ovdasnji 'X' uzeo instrument
u ruke, ili kad bi pocelo propitivanje iz kojecega (geografije, nauke).

Deca svih koji su ostali su svi od reda daleko uspesniji od onih koji su rasli u inostranstvu. Imali smo vremena i Bozije milosti
da zivimo u spokoju a ne u trci, da se osmislimo, da prodjemo sve sto nas je u zivotu zanimalo bez restrikcija. Na neku foru,
sve nam je bilo dostizno bar da probamo, bar da steknemo neku pocetnu predstavu. Za razliku od dece na Zapadu koja manje-vise
zive zivot strogo struktuiran ogranicenjima posedovanja (novcanika i dugova) i staleskih ogranicenja (bar u poredjenju sa vremenom
i okruzenjem mog detinjstva) imali smo priliku da jedni drugima zavirimo u zivote i da steknemo osecaj za druge ljude.

Jedino cega smo bili liseni je umetnost i zanat posedovanja, ali kako se pokazalo to je nesto sto se daleko lakse da nadoknaditi
nego generalna neizivljenost i skucenost duha.

Generacije nesto malo starije od mene (rodjeni sredinom pedesetih) su uhvatili bas sam peak najboljih vremena.

Naravno, vrag je odneo salu pocetkom devedesetih.

Pomenutih sedamdesetih godina, retki su bili oni koji su sebi mogli da cestitaju sto su otisli iz zemlje. Uglavnom su to bili
fudbaleri (Sekularac, Bogicevic, Keri, Baralic, Mitic, Mesaros....) i po koji kosarkas koji su dobro unovcili svoje kvalitete.
Velika vecina ostalih su bili obicni izmuceni luzeri - rad od jutra do sutra, neizvesnost do koske, a raja kod kuce sedi, uziva,
provodi se, zivi zivot punim srcem, i opet nije lisena gotovo nicega bitnog.

(...naravno, dobro znam koliko je to sticaj odredjenih nakaradnih okolnosti i koliko sve to nije imalo veze sa ekonomijom...)



Sa policijom za svojih 29 godina zivota provedenih u SFRJ nisam imao nijedan susret a da nije bio normalan i uctiv sa obe strane. Sa
policijom se niko normalan nije kacio, nije bilo apsolutno nikakvog razloga, cak ni kriminalci za koje se znalo da u domovinu ne dolaze da
prave sranja nego da odmore dusu i da se malo provedu. Izuzimam studentske demonstracije 1968-me, koji su dogadjaj jedne druge
prirode.

A koliko je bilo sigurno ilustrovacu ti ovim primerom: bila je olimpijada u LA 1984-te i doslo je drustvo kod mene i sestre da gledamo
utakmicu basketa u kasnim nocnim satima. Negde oko 4:30 smo nas sestoro (oba pola, prosek godina 17) po tihoj letnjoj noci
prosetali nekih 2.5 km da bi odpratili drustvo do kuce. Matorci nisu ni rec rekli, cak nisu ni pitali gde smo se smucali u to doba noci.

@Milanche
Ovo sto si napisao se zove "Zal za mladost", "Sve je lijepo kad si mlad"...
Svako koga pitas ce tvrditi da se u doba njegove mladosti najbolje zivelo. To je tako, i nemam nista protiv toga, ali treba nekada biti i objektivan.
Moram opet da te pitam, jer izgleda previdjas, sta bi sa onim cestim bonovima-markicama za hranu? Zasto ima toliko gastarbajtera po svetu? Zasto sela opustese kad se lepo zivelo? Zasto u sfrj, iako si skolovan i imas znanje, nisi mogao da napredujes na poslu ako nisi clan gangstersko-mafijaske organizacije zvane kpj? To je pocelo da su ublazava tek smrcu mafijaskog bosa, pa je polako pocela da se ceni strucnost, a ne pripadnost toj organizaciji.

Pa cek Milance... poznato je da je svapski kolokvijalni izraz za stanog radnika, tj. "gastarbeiter" upravo nastao inspirisan od masa jugoslovenskih i turskih radnika koji su vredno gradili nemacku ekonomiju 60-tih i 70-tih godina. Po tvojoj prici ispada da su ljudi, tj. taj deo iz SFRJ, otisli tamo da budu "izmuceni luzeri", tj. umesto da sede kuci i uzivaju u plodovima revolucije, rmbaju po ceo dan po belom svetu za neku kintu?

Ok... sad meni nije jasno, ako je vec u SFRJ bilo tako dobro - koj' djavo bi neko isao u neku levu zemlju koja je hladnija, ne prica se tvojim jezikom i sl.. da bude "obicni izmucen luzer" !? Koliko znam, Homo Sapiens je hedonista po prirodi - pa mi ta teznja za luzerstvom SFRJ masa nije bas potpuno objasnjiva?

Stavise, ocekivao bih upravo suprotno - priliv izmucenih luzera iz inostranstva iz raznih radom izmucenih zemalja, tipa Nemacka, UK i sl.. u SFRJ, posto ljudi obicno imaju tendenciju da se sele masovno u krajeve gde je kvalitetniji zivot - koliko mi je poznato, to se ipak nije desilo, osim kratkotrajnog priliva Ceha i Slovaka u toku njihovog malog bunta, kada je humana diktatura proletarijata poslala tenkove na iste da ih ubedi u neispravnost njihove "stvari".

Bice, da je ipak razlog ipak prizemniji i realniji - Komunizam ipak nije gradio kuce, a eto - seljak prost, pa mu treba i kuca, nece virtuelno stanarsko pravo nad virtuelnim stanom u selu - koji ne postoji...

Nije bilo dovoljno magle za sve, ipak. Neko je to ipak morao tu silnu maglu da plati a kad je stigao finalni racun, nestalo kreditnih kartica ;-)

---

Bonovi za hranu tj. "tačkice" su nestale do kraja šezdesetih. Poneka nestašica nečega je bila i kasnija, a najpoznatija je bila nestašica kafe u drugoj polovini 80-tih. ALI, ne zato što se u državi SFRJ nije našlo para za uvoz, nego zato što su Planinc-Dolanc ekonomisti doneli odluku (karikiram) da se u 1987 za uvoz kafe iz budžeta izdvoji xxx dolara". Pri tome je ta svota bila upola manja od potrebne.

U SFRJ se 70-tih i 80-tih živelo lepo, stabilno i berićetno. Standard je bio viši od Grčkog i Španskog, na primer, i na nivou Italijanskog, otprilike. Zašto su mnogo odlazili u Nemačku ? Zato što se tamo moglo zaraditi još više.

---

Ti bonovi-"tackice", nisu bitni. Zato sam i pitao ima li starijih. Postojale su bonovi-markice, za makarone, ulje, secer, brasno i kafu. Kad stigne u neku prodavnicu neka roba sa liste, otegne se red, uzmes-kupis koliko ti sleduje, a onaj na kasi ti otcepi markicu-kvotu si ispunio. Ti bonovi su se delili po mesnim zajednicama, po clanu domacinstva. Nekoliko takvih nestasica je bilo 70ih. Ovo o cemu ti pricas, o velikoj nestasici kafe je bilo znatno kasnije. 81-82ge.

Ovo naprosto nije tacno. To znaci da nisu bili zadovoljni onim sto su imali, pa su trazili preko hleba pogacu. Kazes na nivou Italijanskog. Pa zasto se onda islo u sverc ture u Trst, Bari? Zar nije svega toga bilo u sfrj?

_{[Ovu poruku je menjao vlada01us dana 22.06.2007. u 12:39 GMT+1]}

Zato sto nisu svi hteli da se oblace u Beku, Kluzu, Ateksu & Varteksu, to nije bila stvar para vec mode.
Nije bilo izbora, tj bio je izbor samo domacih proizvodjaca.
Mogao je da se kupi Levis u Ateksu i Varteksu i Lee Cooper i Wrangler u Beku. To je bilo sve.

Dalibore, kada je Ateks poceo da proizvodi Levis?

Pazi, PZ-jac mog ćaleta je u Grčkoj bio i te kako praćen pogledima. Mercedes je za njih bio mnogo dalje nego od nas.
Kad kažem standard, mislim na prosečnu meru blagostanja prosečne porodice srednje klase. Ili prosečna godišnja primanja u US $, svejedno. Činjenica je da su Grci bili znatno iza nas.

Da u Italiji je bilo Levis-a i Brut dezodoransa, ali to ne znači da im je standard bio viši. Fora je u tome što smo se mi upinjali da sami proizvedemo svoje. Nešto nam je uspevalo - nešto nije. Uglavnom nam roba široke potrošnje, tj. krpice nije uspevala. Ali je zato 99% posto zemlje gledalo TV na EI ili Gorenje aparatu. Frižideri su bili opet 99% Obodin ili Gorenje, i tako redom. Današnji predmet sprdnje, Zastava je bila i te kako cenjena fabrika i njeni proizvodi. A tek energetika i građevinarstvo - SFRJ je bila rame uz rame sa svetskim liderima. Da ne pričam o vojnoj industriji. Žiroskopi su se proizvodili u SSSR, SAD i u - pogađate - "Teleoptik žiroskopi".

I još za one manje upućene: krajem 80-tih, dakle na kraju berićetnih godina Institut Mihajlo Pupin je imao oko 20-tak doktora nauka, i oko 50 magistara, neznasekoliko inženjera. Institut Mihajlo Pupin je napravio svoj kompjuter. Dakle, čipovi i hard disk nisu proizvedeni kod nas, ali sve ostalo, od kućišta, napajanja, matične ploče, i sve ostalo je bio naš proizvod. Znate li koliko je jedna Španija ili već pomenuta Grčka u to vreme bila daleko od takvog ZNANJA ?

---

@vlada01us,

Nemam pojma, mislim da pocetkom osamdesetih su dobili licencu i proizvodili su ga u Varazdinu i ne znam gde jos.
Tako valjda i Wrangler i Lee Cooper za beko, to nisam siguran kad je pocelo.

E da, mogle su da se kupe Adidas patike u Planici, to sam zaboravio....Univerzalke su bile zakon.

I PUMA i All Star u Borovu. A Adidas u Slovenijasportu.

Jebote, ali smo se udaljili od teme.

---

Da, da, Puma & Converse, kako sam to zaboravio.. Pumine duboke bele, svi metalci nosili...

Da, tako je bilo. Ali ne zato sto je to bio kvalitet, nego zato sto su retki mogli sebi da priuste nesto preko konsignacije.
Institut Pupin nije merilo kvaliteta zivota prosecnog (srednja klasa), stanovnika sfrj.

To je ruski auto. Zasto, ako nam je standard bio kao u I, nije cale vozio bolji auto?

Zar nije Pezejac ustvari Poljski Fiat?

Da, jeste, Poljak.

@Vlada01us
Pazi ne kažem da je kvalitet bio najbolji na svetu, to sam napisao tek poređenja radi. A u kontekstu ekonomske pozicije, industrijske razvijenosti i standarda, u odnosu na Grčku, (pa da ne menjam sad) Španiju, Italiju.

Dakle, kod nas se proizvodilo. I elektronika (!) i mašinstvo. Ljudi su radili u fabrikama koje su proizvdile i stvarale novu vrednost. Ogromna većina ljudi se bavila proizvodnjom nečega. A ne trgovinom, trange-frange, švercom i koječime.

Zato je i država bila dobrostojeća, a naravno i njeni građani. E posle je sve otišlo u k****.

---