Problem sa centralnim grejanjem??????

bavim se popravkom starih kotlova svih modela i marki i izradjujem nove vise od decenije, i nailazio sam na svasta. kolega i ja smo ustanovili jedan model peci sa izvesnim izmenama i patentom i pokazalo se kao izvrsno. da ne duzim- model je odlican, sto znaci da ja za grejanje 125 kvm (pola ima demit) trosim2,5 -3 tone banovica i oko 4-5 m3 drva i kod mene je 24-25 stepeni. nema nikakve smole i ostalog, pec odlicno radi jer je radni rezim grejanja iznad 70 stepeni.I u "debeloj knjizi" pise radna temp. kotlova na cvrsto gorivo 70-90 step.sve ispod toga nije preporucljivo.
resenje za tvoj problem bi bio zamena peci ma koliko ti to zvucalo radikalno. a evo i zasto:jeftinije ti je ugraditi kotao odgovarajuce jacine i ostvariti ustedu u ogrevu (mene izadje oko 50000 sezona) nego cekati da privezes ostatak stambenog prostora na sistem i dovedes kotao u normalan optimalni rad a u medjuvremenu trositi 2000e za sezonu.

A sta mislite o briketima za lozenje umesto trva?

Pa,lepo to gori....
al' izgore i "ćesa"...

Moraš da probaš,no u svakom slučaju jeftino nije,ni drveni briketi,a još manje briketi od uglja.Meni još uvek bolju računicu pravi šapurina,tek malo drva i banović "orah".Drva samo pre novog sloja uglja,jer samo "orah" može da zaguši vatru.

Gazzu, briketi su jako kalorično gorivo, imaju veliki toplotni kapacitet i dobra su ujutru prilikom potpaljivanja odnosno raspirivanja vatre da bi se u što kraćem roku podigla temperatura na željeni nivo. Konstatntno se grejati time je preskupo i teško izvodljivo zbog potrebe za češćim loženjem.
U tvom slučaju sa predimenzioniranim kotlom je to više nego ludost. Bolje koristi struju...U stvari izbor je ipak samo tvoj...pa vidi sam...
Pozz

Ajde da se prikljucim, izgleda da niko ne razume sustinu covekovog problema. Po strani sto sam termoenergetiku ucio (i zavrsio u skoli) posle sam zavrsio ekonomiju, celog zivota radim po sistemu sam svoj majstor i kad god sam slusao (uz svo postovanje, i izvinjavam se nekolicini) naucnike, s*eb`o sam se.
Eelm: Da je kotao veci od potrebnog, jeste. Pa sta? Moj kotao je 52+ KW, greje se oko 200m<sup>2</sup>. Malko je i on poveci, ne? Ima to svoj veliki problem, ali polako, doci cemo do toga.
Potrosnja 1t banovica i 2m drva mesecno. (prosek) Izolacija 3%. Kuca omalterisana i preko fasada od vestackog kamena. U stanu imam radijatore od po 30 rebara, nigde mi povratni vod nije na suprotnoj strani. Stolarija od `73. Stari drveni dvokrilni sistem. Prozora i prozorvrata imam koliko neces, da je drugacije odavno bi skupio pare da zamenim stolariju.

Kako?
Toplotu treba sacuvati. Koliko god moze. I malo vise. Malterisanje i stiropor vidim da ce da saceka, ali ako mozes, umesto ogreva pokusaj da radis parcijalno. Umesto xx tona uglja, prelepi stiropor preko severne strane. (ako moze)

1. Taj tavan!!! (JAKO VAZNO - NAJVAZNIJE, nadji dijagrame raspodele, i videces da preko plafona ide 70, preko zidova 25 a preko poda samo 5%) ako ne stiroporom i vunom, makar nadji seno, ono je dzabe, pa ga napuni i ugazi, dobro ga nabij, a te prozore u tavanu (bez preterivanja, bukvalno!) dobro zaptij najlonima i po obodima izlepi onom sirokom papirnom trakom. (ja tom trakom svake jeseni oblepim sve spoljnje okvire od prozora) Ako ti ni krov nije podascan i kroz crep duva, ili natrpaj vise sena (metar ako treba) ili najlonom odozdo po gredama zatvori. Samo redjanje stiropora, bez leplenja nije velika usteda, na povetarac ce da lebdi i da cirkulise izmedju ploce i njega. I ako nije, stepeniste pregradi, makar i to sklepao od dasaka i kartona, zatvori mu vrh koji ide u tavan.

2. Stepeniste. Kazes da iako se ne greje OK je? E pa nije. Bezi ti toplota iz stana na stepeniste, a ulazi ti hladan vazduh. Vidi sta je sa ulaznim vratima, koliko ona dihtuju.

3. Ne videh odgovor zasto pumpa da ide na povratni a ne na potisni vod? Da bi radila u hladnijoj vodi. Potisak je isti. Kolike je snage pumpa? Ako je slaba, imaces vecu razliku od vrha ka dnu radijatora. Nisam video (mnogo ste bre pisali, ko da cita sve redom i pazljivo) da li je to problem na svim vecim radijatorima ili samo na nekom posebnom ili na nekoj odredjenoj vertikali? Za pocetak javi snagu pumpe.
(Jedno 3 godine, iz nemara, grejali smo se bez pumpe, na prirodnu cirkulaciju, pumpa crkla, kupili drugu pa nikako da zamenimo, radi i ovako)

4. E ajd` sad na kotao. Slazem se da je to srce sistema i da treba da se "pogodi" sto bolje. (Ajde sad da vidim inzilire-demagoge naucnike, da daju odgovor na sledece pitanje)
Za koju spoljnju temperaturu, koju brzinu vetra, i koju vlaznost vazduha ce da sracunaju potencijal kotla? (I dimnjak, i dimnjak, ooo, kako je tek on bitan, evo ne spavam zbog njega)
a) -10^oC? A sta kad bude -15^oC? Malko cemo da cvokocemo?
b) -15^oC? A ako bude -20? (ja doziveo i preziveo -29)
c) OK, -20^oC ispod toga nece. Eventualno dan-dva.

I kad bude cela zima oko 0^oC? Imamo predimenzionisan kotao. O prelaznom periodu da ne pricam, tada svi imamo sve predimenzionisano.

AKSIOM: "Kotao se bira tako, da u najgoroj pretpostavljenoj varijanti moze da se potera da na punom gasu zagreje sve kako treba. A kad ne treba, smanji gas. E to smanjivanje gasa mora da bude bas to a ne ispustanje viska toplote iz kotla!" -Risto Iliskovic, termoenergetska postrojenja, nek mu je laka zemlja. Ovo je navodio za parne lokomotive, ali je sustina ista.

Ajmo svi da sagledamo sledecu situaciju:
Imas veliko loziste. Kotao napunis i on na 1-2 ugreje tvoj sistem. Onda pocnes da stavljas po manje goriva. I onda gorivo pocne sve brze da se trosi... i trosi....... i ..... i gle cuda ode napolje kroz dimnjak!
I dalje nema razloga za brigu, jer da je mali kotao, pa radi na "punom gasu" opet jaka promaja, a mala povrsina, pa ne stigne da preda toplotu nego opet ode u dimnjak. A gore smo elaborirali koliki nam kotao treba, i kad je mali a kad veliki.
Tvoj slucaj:
U lozistu nema dovoljno goriva. Da bi regulator odrzavao temperaturu, kad malo opadne ista, on otvara klapnu. A goriva nema dovoljno da se kotao onako junacki razgori... i on otvara vise. I mnooogo vazduha ide u loziste (hladnog vazduha) i samo deo se iskoristi za sagorevanje a ostatak je balast koji oduzima temperaturu produktima sagorevanja i umesto da je predaje vodi u kotlu, on toplotu lepo pod misku i nosi je sa sobom u dimnjak. Ako ga pak napunis do vrha, moze i da prokuva. Tu ce sad vecina inzenjera da kaze da treba mesni ventil i prigusivanje dimnjaka. I tu se, gle cuda konacno slazemo. On (ventil) treba te treba, imao nemao para, u tvom slucaju moras da ga imas, i treba ti cetvorokraki. Oko 7000din, a ugradnju zamoli nekoga, igracka je sad raditi sa bakarnim cevima. Da si blize, resili bi, nikad mi nije bilo zao da uradim i za dz. ako to nekome pomaze.
Dakle, u kotlu mora uvek da bude dovoljno uglja. Ili drva. I gledaj da u kotlu drzis sto ujednaceniju temperaturu, a ventilom regulisi koliko vruce vode ces da guras u radijatore. Tvoj kotao ce vrlo lako da postigne temperaturu, i da zatvori klapnu i pocne da radi sa 30-40% kapaciteta. Onda ce da pocne da tinja i da cadjavi, a dimnjak ce da pocne polako da kondenzuje jer nema dovoljno promaje i nema vise onoga sto tebe najvise boli, nema toplote u dimnjaku, a i kucni budzet ce malo da se rastereti. Meni je u 90% slucajeva spojka izmedju kotla i dimnjaka (limena) jedva mlaka, sto je dokaz iskoriscenosti. Kad ga pustim da se izludi (dok postize temperaturu) u dimnjak mi idu gasovi preko 100^oC. (Stara metoda merenja, pljunes a ono cvrci) Tu se javlja problem sa dimnjakom. (meni je on bas problem jer mi je dimnjak zidan ciglom i ide po sred noseceg zida u kuci) Tebi je kako vidim sidel, spolja, pa nek curi koliko mu volja, ispustaj kondenzat periodicno i uzivaj. Klapnu na izlazu iz kotla prigusi toliko da pocne kotao da dimi (pusi pored vrata) i onda je malko odskrini koliko da to dimljenje prestane. Vremenom ces se ispraksovati i znaces napamet kad i koliko da zatvoris. Koliki god da je kotao, (ne bas 200KW) sustina je da toplotu (energiju) goriva preneses vodi, a ne da je bacas kroz dimnjak. Pipaj cunak i ne daj mu da bude mnogo vruc. Igraj se i eksperimentisi. Svaki sistem je specifican za sebe, vreme ce te nauciti i upoznaces svoj.
Ako ti je loziste bas ekstremno veliko, uzmi samotne cigle, pa poredjaj uz jedan zid lozista. Nemoj do vrha. Probaj na kant, pa polozeno... i vodi racuna da se samot kao i sve drugo siri na toploti, pa mu ostavi lufta gde da se rasiri da ti ne bi deformisao ili provalio kotao. Time ces da smanjis loziste i postignes da vazduh ne ide tuda svuda, i gde ima i gde nema nesagorelog goriva, nego ces dobiti koncentraciju sagorevanja i veci ucinak. I smanjices nazivnu snagu kotla. Dobices i inertniji sistem, sto opet ima i prednosti i mana, ali resavas ono sto boli.
Ako mi ko ne veruje, dobrodosao da vidi kotao, pipne dimnjak, pogleda i racun za ugalj, a bogami i da se ogreje.
SUM:
Izoluj sta mozes. Pipaj dimnjak i ne daj toploti napolje. Ako i onda imas ekstremnu potrosnju, onda imas velike gubitke. Lako moze da bude da su zidari pravili "jaci" malter kod zidanja, stavljali manje kreca i vise cementa a takav je bolji provodnik. U tom slucaju progutaj knedlu, otplaci koliko ti se place, pa se snalazi za izolaciju, jer ces ovako za koju godinu jednu izolaciju da bacis u vetar a drugu da stavis na kucu.

P.S. I meni prizemlje zvrji prazno, a iznad su dve etaze koje se greju. Iako prazno, kada tamo ne odskrinem radijatore, da je makar po 10-15 stepeni u prostorijama, mogu da guram vodu u instalaciji i na 90 stepeni, opet mi je na spratu iznad hladno na nogama i deca (koja su po ceo dan na podu) su vazda slinava.
P.P.S. U kuci sa losom izolacijom, razlika u unutrasnjoj temperaturi izmedju 20 i 23^oC moze da izvuce i 50% razlike u potrosnji goriva. Termoglave na radijatore, pa spavacu sobu, predsoblje i sta znam sta jos preko dana skidaj na 18, a nocu sve drugo na 18. Sa te temperature se lako postigne veca, zidovi se ne ohlade, a gorivo se pristedi.

Srecno!
Da ne bude da pricam bajke, evo su slike kotlica. Svedski, kupljen 1971, sto ce reci 38 godina. Kostao oko 5.500DEM i svaka markica mu se pozlatila. Radio na naftu, drva i ugalj. Ako je neko voljan da razvijemo univerzalni automatski dozator uglja (ili zna gde ih ima) za standardne kotlove, nek se oglasi. Resicemo lozenje, a pepeo... na ruke. Ipak su nafta i gas papreni za velike kvadrature.





_{[Ovu poruku je menjao igorsd dana 18.09.2009. u 02:14 GMT+1]}

Igoresd, osim činjenice da si termodinamiku učio i završio u srednjoj školi (što ja nisam) i što si očigledno razumeo problem koji čovek "Gazzu" ima iako nisi čitao redom i pažljivo celu temu jer smo mnogo pisali ne mogu a da ne primetim da si se svima obratio " s visine" što mi samo govori da si provereni stručnjak u ovoj oblasti.
Ja sam se osetio prozvan jer ja nemam nikakvu diplomu, titulu ili sl. iz oblasti termodinamike, a "delio" sam nekakve savete "Gazzu" pa sam se zato i javio. Pri tom moram da napomenem da nemam nameru da polemišem s tobom jer ti očigledno imaš "kapacitet" što ja nemam.
Nadam se da si uporedjivanjem svog sistema sa Gazzu-ovim sistemom njemu dao "prave smernice" iako nisi obratio pažnju da tvoj i njegov sistem nemaju mnogo sličnosti da ne kažem ni malo iz prostog razloga što je kod tebe kotao (što bi ti rekao "srce sistema") gotovo "idealno" dimenziorniran tj. 52kw na 200 kvm ili 1 kw/3.9 kvm, a kod njega je to duplo veći odnos pa ti sad vidi. Paralele s njim i njegovim sistemom možeš da povlačiš tek kada instaliraš kotao od 100 kw na tvoju kvadraturu. Tek kada to uradiš i time postigneš ono što ima Gazzu postaviće se pitanja kako imati konstatnu temperaturu u kotlu, bez čađi i znojenja kotla, sa hladnom dimnjačom, suvim dimnjakom, malom potrošnjom,...
Da ne bi sada ulazio u detalje tvog posta i pružao bilo kome priliku za bespotrebnu raspravu samo da još jednom iznesem informaciju da se instalacija grejanja projektuje za najnižu temp. od -15C, za deo naše zemlje sa kontinentalnom klimom, a ukoliko se temp. tokom zime spusti niže tada je neminovno da bude hladno u kući. Takvih dana nema uopšte ili ih ima jako mali broj tokom zime. Ukoliko bi se projekat zasnivao na nižoj temp. od -15C onda bi to značilo znatno i veću potrošnju tokom cele godine bez obzira da li takvih dana ima i koliko tokom godine. Projektovati niži tem. minimum bi značilo poređenja radi, uvesti struju u kući s takvim kablovima i osiguračima da nekada kasnije možeš priključiti neki industrijski transformator...
O predimenzioniranosti kotla i načinu loženja u prelaznom periodu imaš na ovoj temi
link. Vodi računa igoresd, tema je duža od ove...
Na toj temi ima i jedan dobar da ne kažem odličan deposite file koji je okačio član ovog foruma "Budimir" pa baci pogled na to kada imaš vremena...
Svidja mi se i što si delom demantovao samog sebe...Najpre pitaš "Pa šta ako je kotao predimenzioniran?", a onda savetuješ kako da mu šamotom smanjiš zaprminu ložišta?!?! To mu dodje kao da ga savetuješ da kada ide u džunglu nosi sa sobom u rancu kamen od 15 kg, pa kada ga pojuri lav on da beži i kada ga lav pristigne onda da baci ranac da bi bežao brže...

Ako ćemo da se hvalimo ko prolazi jeftinije ajd i ja koju o tome. Imam kuću iz 60-tih godina prošlog veka, površine 100 kvm, sagrađena od nekakvih šljaka blokova, drvenom stolarijom iz tog vremena, karatavanom, korisne površine 103 kvm, grejem i vodu u 1 bojleru od 80l i sve to sa 11 prm ogrevnog drveta i 2 traktorske prikolice piljevine za celu zimu, od izolacije imam samo "malter" iz 60-tih godina prošlog veka (bez betonskih ploča)...

Igoresd, unapred se izvinjavam tebi i svima ostalim ali i moderatorima ako sam se neosnovano osetio prozvanim tvojim postom pa sam ovako reagovao. Nisam imao na umu ništa nedobronamerno, loše ili lično...
Pozz

Ajoj, skroz naopako. Vidim sarakazam i neka, kad nisam sve naglasio. Ajmo sad drugu stranu medalje. Po strani sve sto sam ucio, podjimo od pretpostavke da ne znam nista.
Onakav "ton" u mom postu su izazvali razni strucnjaci koji su mene savetovali dok sam mucio muku. I naglasio sam CAST IZUZECIMA. Svi su bili pametni, i svako se hvatao za poneki detalj. I u mom sistemu ima svacega sto ne valja, pocev od kotla koji JESTE predimenzionisan, ili je nekim slucajem pogresno deklarisan. Moj kotao se bukavlno igra sa mojom instalacijom i na -15. Cele zime nesto tinja u kotlu, cele zime mi dimnjak slini i sve to navodi na zakljucak da ipak jeste predimenzionisan. Otvorim li klapnu malko vise od 1-2mm, jako brzo digne temperaturu vode na 95^o. Vatru vidim s` jeseni kad potpalim kotao pa dok se ne razgreje, posle toga samo smola i cadj do sledece jeseni.
Sva sustina koju sam hteo da naglasim su 3 stvari:
1. Sacuvati toplotu u prostoru.
2. Sacuvati toplotu koja se oslobadja u lozistu (ne dozvoliti da bezi kroz dimnjak)
3. NAUCITI i UPOZNATI svoj sistem. Koliko god bili slicni, svaki je za sebe specifican.

Na kraju, izvinjenje svima koji su shvatili "obracanje s` visine", umem ja tako da pokusam da ispadnem seret pa se to naopako shvati. Ne zamerite, definitivno nikakva zla namera niti zelja da dokazem da sam najpametniji.

Igoresd,drago mi je da smo se sada razumeli na pravi način. Ja sam tvoj prethodni post shvatio onako kako sam prokomentarisao a osetio sam se i prozvanim jer sam ja na temi najviše "pametovao" pa pošto si bio neodređen na kog misliš konkretno morao sam da reagujem.
Izvinjavam se i tebi i članovim ali i moderatorima koji ovo nadgledaju.
Kod tebe je kotao dobro dimenzionisan da ne kažem idealno. Ako ti kotao suzi, znoji, stvara čađ, zapušuje dimnjak, dimi,...uzrok može da bude u stepenu vlažnosti materijala za sagorevanje, izboru materijala za sagorevanje, načinu loženja, kvalitetu izrade dimnjaka, spojeva između kotla, dimnjače i dimnjaka,...a ne samo i jedino u predimenzioniranosti kotla. Druga je stvar ako je kotao na pločici pogrešno deklarisan u šta lično ne verujem. To je onda drugi problem. U onom crtanom filmu onaj kaže "Čudno pišu reč VODA" pa tako i na toj dekleraciji. Onda je bilo kakva diskusija oko toga onemogućena jer mi ne znamo kakav je kotao...
Pozz

Vidi, da ne valja, svasta kod mene ne valja. Da ne kazem sve ne valja. Jedne godine smo se grejali na struju kotlom od 36KW i uglavnom treci grejac od 12 nije ni ukljucivao. Izolaciju nemam tj. tada nisam imao, posle sam kod sebe radio sa unutrasnje strane, meki stiropor 3cm i rigips. Zakljucujuci iz cinjenice da moze i sa 24KW mislim da je 52 preterano. I takodje stoji cinjenica da i u stepenistu imam 3 radijatora po 10 rebara koji su zatvoreni, pa u prizemlju jos 3 radijatora od ukupno 80 rebara koji takodje ne rade, sasvim evidentno da imam viska potencijala. I jos kad je cela zima oko nule, propast.
Ni nacin lozenja mi ne valja, kad se zagasi vatra, ubacim komad dva drveta, pa cim uhvati, napunim ugljem "do cepa" kako to rece neko ovde na forumu. Onda to sledecih sat vremena muci muku dok se razgori jer ako mu otorim cug, skuva vodu na 1-2. Znam da ne treba tako, nego cesce po manje ali mi to nije izvodljivo jer dobar deo dana i nisam kod kuce.
Drva jesu poprilicno sirova jer u protivnom izgore k`o prskalica i onda mi ostaje da se preselim u podrum i svaki cas lozim.
Dimnjaca je dugacka oko 2m, cetvrtasta 12x24 i nije izolovana (go lim) jer "to tako mora da bi grejalo podrum" i lakse mi je da prihvatim nego da ratujem sa ocem. Inace je dimnjaca skoro stalno hladna. Isto tako i dimnjak ostaje hladan, vuce dobro ali i kondenzuje jos bolje. Spojevi su dobro zaptiveni - silikonom.
Dimnjak je od dva spojena dimnjaka od po pola cigle (12x12), nije razbijena pregrada nego je prvih dva metra spojeno u kotlarnici a posle se racva i paralelno idu do vrha kuce. Ukupna visina dimnjaka je oko 15m. Nikakva izolacija niti ista slicno, zidan u zidu i to nosecem. I to bi relativno lako sredio, razbio bi i uzidao tu keramicke elemente, ali opet zbog gore pomenutog i najpametnijeg u kuci, ne moze ni to jer je noseci zid pa ce da se pokvari statika. (ovo delimicno i opravdavam, ali je izvodljivo) Spoljnji dimnjak, novi je vec gimnastika jer je kotlarnica u podrumu u sred kuce i morao bi da kopam tunel ispod kuce, pa da razbijam temelj da izadje napolje pa temelj za dimnjak koji bi morao da ide bar 15m u vis (da mi ne dimi u prozore) i bila bi veca dara nego mera. Mozda bi na tu visinu morao i da ga lengerisem i sl. (nisam ni racunao, odustao sam od te verijante) A ne znam ni kako bi ga cistio, pogotovu taj tunel ispod kuce.
Nemam drugih ideja po tom pitanju i u mom slucaju.
I sta je sustina svega ovoga, cak i sa svim ovim problemima, opet je izvodljivo naci nacina da se energija goriva (citaj novac) ne baca u vetar, sto je, ako sam ja dobro shvatio, coveku najveca i jedina muka.
Alternativu sa samotnim podzidom u lozistu sam naveo kao soluciju ako se ispostavi da je sve drugo dobro i da problem ne moze da prevazidje iskljucivo zbog ekstremne predimenzionisanosti kotla. Cak razmisljam i o varijanti predloga da se ne redjaju cigle uz zid, nego po resetci i da se ostavi razmak za vaduh, mada ce to da ima svoj danak kod izbacivanja pepela, ali bi tako manje povrsine za predavanje toplote zagradio a ipak smanjio zapreminu lozista i izvor toplote primakao gornjem delu (gde se najvise toplote i predaje).
Opet kazem, treba se igrati, eksperimentisati i naci nacin. Najbolje bi bilo kad bi svi imali po dva kotla (60 i 40% potrebne snage) pa lozili po potrebi ali to retko ko u svetu radi za individualne sisteme pa ne moramo ni mi bas da budemo najpametniji.
Pozz.

Samo me interesuje po tvojoj racunici je za 200m2 dobra pec od 52kw, a u mom slucaju gde imam 150m2 i pec od 32kw to je predimenzionicano. Nesto tu nije uredu.



Meni je spoj izmedju dimnjaka i kotla takodje spojen limom, ali mi vuce pomalo falsvazduh i na izlazu iz peci i na ulazu u dimnjak. Kad klapnu na peci okrenem da vatra ide direktno u dimnjak, vidi se vatra kroz rupice gde vuce fals vazduh na ulazu u dimnjak. A taj limeni deo (spojka izmedju dimnjaka i kotla) je toliko vrela da mi je cak spalila izolaciju na cevima u blizini kotla ( vidi se na slikama sa prethodne strane). Sto se tice klapne ona uvek stoji skoro zatvorena kao sto si i rekao a i dalje mi spojka gori od toplote. Pa me interesuje kako si ti to odradi, ako nije tajna.

I da kupio sam stiropor 5cm za tavan,5 tona Banovica i 4 metara bukve i 3 metra cera (za sad). Pa cu se igrati i ispitivati sta je najbolje za moj sistem i koja je najbolja kombinacija.

Nemam mnogo vremena sada ali onoliko koliko imam mogu da odgovorim na brzinu.
Igore, to što si zaključio da ti kotao od 24 kw na struju završava posao ne znači da će isti takav na drva da uradi to isto. Tu ne možeš da povlačiš paralele takvog tipa. Stepen iskorišćenja kod jedne i druge vrste nije isti...da ne ulazimo sada još i u tu dubiozu...
Ovo oko rebara u hodniku što navodiš meni nije jasno jer nije dovoljno samo na osnovu broja rebara odrediti bilo šta. Osim broj rebara bitna je površina stepeništa, visina, kubatura, okrenutost prozora...ma mnogo toga da ne nabrajam. Ako sam ikada izneo sud tipa da ti je kotao idealan to je ipak "otprilike" jer je prosečno potrebno 200 W radijatora na svakom kvm stana a zbir snaga svih radijatora treba da bude 80-85% snage kotla. OVO JE OTPRILIKE. To mu dodje kao kada na liftu piše nosivost 4 osobe ili 300 kg ali ako udju 4 "tetina" od po 120 kg gle čuda...i posle se neko pita što li se otkačio lift. Do preciznog računa se dolazi znatno složenijim proračunom. Nemojte sada da me "držite za reč" do te mere kada je svima poznato da se proračuni grejanja ali ni bilo čega drugog ne mogu vršiti preko foruma...
Što se tiče dimnjače izmedju kotla i dimnjaka ona treba da bude što bolje toplotno izoilovana. Grejanje podruma ili prostora kotlarnice preko dimnjače je veća šteta nego korist!?!? Stvarno ne mogu da se ponavljam ponovo jer je o tome mnogo bolje objašnjeno na onoj temi gde sam ostavio link u nekom od mojih prethodnih postova pa pogledaj tamo.

Gazzu, da ti je kotao predimenzioniran si rekao ti sam a ne ja...Ja sam samo govorio šta raditi u slučaju kada ti je kotao predimenzioniran. Iako sam te pitao kolika je snaga ti to nisi napisao nigde ali si ti tvrdio da je taj kotao predviđen za kuću kada bude duplo veća. Na osnovu ovih tvojih reči ja sam zaključio da ti je kotao zaista predimenzioniran. Ne vidim da si igde do sada napisao da ti je kotao snage 32 kw? To sis učinio tek sada. Kapiraš? Ako je to ipak tako onda ono što sam ti govorio do sada oko predimenzioniranosti kotla ne vredi ništa...Ja sam se samo trudio da ti pomognem da bi mi ti tek sada rekao ovo što si mi rekao i tako me "bacio u neznanje". Pa da bi ti neko pomogao ikako moraš da izneseš svoju situaciju i to tačno jer u protivnom se dešava ovo što se dešava. Sad ispade da ti je kotao manji od potrebnog što drastično menja stvar u pogledu svega.

I oko falš vazduha imaš na onoj temi ka kojoj sam linkovao...pa pogledaj tamo. Tema jeste obimna ali ako te interesuje pogledaj je...Ako te mrzi spremi 2000 evrića pa...u zimu.

Pozz

Prijatelju u pravu si, IZVINJAVAM se svima, ali ja sam bio ubedjen da sam to naveo, je.....a, sad sta da se radi svi ljudi grese.

E sad imamo sasvim drugu stvar. I ja sam razumeo da imas koato od barem 80KW, 32 je po meni dovoljan za tvoje potrebe, pogotovu bez izolacije, a o jos dve etaze... Nego aj` na problem.
To sto plamen ide u dimnjak, to ti je cist gubitak. Crveni plamen ima oko 500^oC, beli i do 1000. I ti to lepo posaljes u dimnjak umesto da preda toplotu vodi. Ajde napisi kolika je temperatura vode koja ide u instalaciju iz kotla i kolika je temperatura koja se vraca u kotao.
Pretpostavljam da je velika razlika i da kotao sam otvara klapnu i pravi preveliku promaju da bi odrzao temperaturu, sto ce reci, da mu fali energije.
Moj savet je da predjes na sto kaloricnije gorivo. Ako si dobio ciste Banovice, to bi trebalo da bude dovoljno, drva samo koliko mora. Ugalj ne gori "visokim" plamenom a oslobadja vecu temperaturu od drva (koncentrovaniji izvor toplote) pa onda imas situaciju gde kotao gori sa manjom promajom, i vise toplote predaje vodi a manje ide u dimnjak.
Mada mi se nikako ne svidja kotao koji je toliko "kratak" sa dimnim kanalima da vatra moze da dohvati dimnjacu.
Kad stignem, skeniracu presek mog kotla, plamen i dimni gasovi imaju minimum 2m putovanja dok izadju iz lozista u dimnjak.
Ako nisi u prilici da menjas kotao (probaj makar, izglancaj ga, ocisti lepo) onda vidi da ti neko napravi predgrejac, nikakva velika nauka, cev 5/4 namotana kao opruga, pa se to ugradi u malo modifikovanu dimnjacu, i povratna voda iz instalacije prvo prodje kroz to pa onda u kotao na dalje dogrevanje. U tvom slucaju garantujem 30%+ vece iskoriscenje. Dugacko za pisanje detalja a i ne moze se sve recima opisati.
U svakom slucaju, sto kaloricnije gorivo, sa sto manjom promajom. Raspitaj se da li je neko lozio ruski ugalj u takvom kotlu.

I ajde ostali, ima li neko i kakva iskustva sa tim ruskim kamenim ugljem? Ako bi mogli da ga uporedimo sa nekim drugim po pitanju potrosnje, nacina lozenja i sl. bilo bi dobro. Manja kolicina za lagerovanje, manje za lozenje, manje za pretovar... Kazu da oce da deformise kotao. Koliko ima istine u tome, ajde za peci i sporete mozda ali s` obzirom da je kotao potopljen u vodu!?

Sto se tice spojnice izmedju dimnjaka i kotla evo ga na slikama ( na prethodnoj strani ih ima vise)






Deo koji ulazi u dimnjak cu vec nekako uspeti da zacepim, ali mi predstavlja problem gde spojnica ide prek cevu na kotlu, tu je za malo veci deo koji obuhvata cev koja koja izlazi iz kotla za zadnje strane i taj deo ne znam kako da resim.



Sto se tice vode koja cirkulise, na ulazu i izlazu nema neke vece razlike. Zalozio sam vatru skoro da bih istestirao istu stvar, ali je tada bilo oko 7-8 C tako da mozda to nije merodavno, nabio sam temperaturu na 70 C.

Sto se tice samog lozenja sa kaloricnim ugljem kad ga prigusis previse kao sto si ti rekao reko da sama temperatura ostane u kotlu onda ugalj nema dovoljnog sagorevanja i tinja, ali posle toga ostaje mnogo suta u lozistu tj. ne sagori sav ugalj.



A sto se tice njega, ja sam ga koristio jedn zimu, ali sam se grejao na kreka vesu. Ugalj je jak kao strvina jedamput sam mislio da ce da explodira pec.
Cale je jednom prilikom vadio zar iz lozista jel je mislio da ce izgoreti stakla za prednje strane. Za centralno ga nisam probao, malo mi je skuplji a i mislim da je prejak za moj kotao, u smislu da ce ga unistiti i smanjiti mu vecnost. Mozda ga i probam sledece godine. Nikad se nezna

Ja ovaj ruski kameni ugalj nisam koristio ali sam ga kupio još prošle godine...doduše 2 džaka od 25 kg i nisam ih iskoristio. Problem sa tim ugljem barem u mom kraju je u tome što ga trgovci "krste" sa drugim ugljem i prodaju ga kao ruski kameni. Taj problem je izgleda postajao sve izražaniji iz godine u godinu. Ovih 2 džaka sam kupio od direktnog uvoznika koji ga uvozi upakovan u džakove a rukobvodio sam se logikom da je to najsigurnije...Znam da je i to slaba "fajda" ali ajde sad...kad vidim stovarište sa različitim "brdima" različitih vrsta uglja, utovarivače, kamione,...još sve to pod vedrim nebom i čežnju vlasnika stovarišta za kišom...odustanem od takve kupovine. U razgovoru sa prijateljima koji su koristili taj ugalj čuo sam da daje plavičast plamen i da je jako kaloričan pa ga ja lično ne bi preporučio vlasnicima čeličnih kotlova, a tek običnih peći da ne govorim. Kod ugljeva je posebno bitna količina sumpora. To je tihi ubica kotla koje mi vlasnici kotlova i ne osetimo. Sumpor u uglju jako mnogo nagriza kotlove i utiče na njihovo brzo propadanje pa i o tome treba voditi računa. Isto tako kvalitet uglja nije samo u kalorijama nego i u granulaciji, količini pepela, tački topljenja i dr.
Eh sad ako se neko napravi pametan pa pita prodavca uglja za neki sertifikat o kvalitetu eto belaja. Tržišna inspekcija kod nas još uvek služi za kontrolu postojanja otirača ispred radnje i stalka za kišobrane a o zaštiti potrošača ni govora...nažalost.
Sve us vemu to je najkaloričniji komercijalni ugalj za domaćinstva koji se može nabaviti na našem tržištu i kao takvog treba ga preporučćiti samo onim koji imaju kotao manje snage od potrebne (mada se taj manjak teško može ovako amortizovati niti je to preporučljivo projektovati tako) ali i onim koji nemaju velike smeštajne kapacitete. Za konstatntnu upotrebu samo i jedino ovog uglja bez drva mislim da je nerentabilno jer je nemoguće iskoristiti njegove prednosti uz potpunosti a onda se to pretvara u drugu krajnost.
Gazzu, dimnjaču najpre skini, očisti što bolje, vrtati na svoje mesto i ako nemaš od čega drugog od obične zemlje iz bašte napravi blato i zamaži taj spoj da ne prolazi bvazduh. Isto tako i spoj dimnjače sa dimnjaom. Potom nadji tervol na rolnama i njime omotaj celokupnu dimnjaču od kotla do dimnjaka pa preko nje izolacionu alu folijukoja se krosti za krovne konstrukcije. Preko svega toga umotaj paljenu žicu koja će da drži tu izolaciju da se ne raspadne i biće bolje.
Isti tako vodi računa da klapna kojom regulišeš promaju bude bez prašine. Posle svakog loženja kotla i otvaranja kotla uopšte MORAŠ metlicom očistiti deo gde klapna za regulaciju dotoka vazduha naleže na kotao. Zamisli da ti tu ispadne trunčica uglja koja onemogućava da se klapna zatvori u potpunosti. To vodi ne samo u uzaludnu potrošnju goriva nego i u kuvanje kotla i sve ostalo što ide uz to...a to je i strašno i opasno.
To što ti se u dimnjači vidi plamen to govori da ti dimnjak vuče više od potrebnog. Ti verovatno nemaš nikakvih problema sa dimljenjem kotla...Kada budeš skidao dimnjaču radi čišćenja probaj da plamen sveće prineseš otvoru dimnjaka da vidiš koliko će se plamen sveće iskositi ka dimnjaku. Ovo je priručna varijanta za ispitivanje "cuga" dimnjaka. Plamen bi trebao da se iskosi pod uglom od 45 stepeni. Ukoliko je više znači da je dimnjak isuviše jak. U tom slučaju ručica kojom regulišeš proptok dima iz kotla u dimnjaču odnosno dimnjak je glavno podešavanje. Igor ti je u nekom od prethodnih postova detaljno objasnio kako se to radi.
Ove probe kada je napolju 7-8 stepeni ne govore niti znače ništa tako da...Dobro je ako ti je voda u sistemu oko 70 stepeni i treba se truditi da bude što konstantnija preko dana a noću možeš da smanjiš tu temperaturu i na 40 stepeni. Dobro je i korisno i zbog uštede struje i zbog boljeg iskorišćenja materijala za sagiorevanje ako ti je bojler povezan na centralno grejanje odnosno ukoliko preko centralnog grejanja greješ i vodu u bojleru.
Preteran šut o d uglja u kotlu je neminovnost kada se koristi u dane kada temperatura nije mnogo niska. Kotao treba ložiti drvima non stop jer drva omogućavaju neverovatno veliki raspon u podešavanju. Kada su temperature napolju niske i kada nikakvo povećanje promaje odnosno kada pokušaji da se podizanje temperature vode u sistemu postigne drvima, e tek onda treba dodati ugalj. Kada kažem ugalj mislim na kaloričan ugalj a ne na one sirove kolubare, kostolac i sl. koji su manje kalorični nego drva...To su ugljevi koji se mogu koristiti u popularnim smederevcima, a ložiti kotlove tim ugljevima je sizifov posao, da ne kažem pretakanje iz šupljeg u prazno...
Gazzu, kada poredjaš te ploče od stiropora iznad poslednje ploče, izolriaš dimnjaču i počne sezona loženja javi se sa utiscima. Možda još nešto može da se učini oko stepeništa kod tebe ali mi detalji nisu poznati. Ne bi bilo loše kada bi se i to stepenište nekako grejalo ali...teško je o tome pametovati ovako preko foruma...
Pozz svima

Sutra cu najverovatnije poceti sa postavljanjem stiropora i s obzirom da je jesen vec pocelo a da ja imam malu bebu u stanu ni grejanje nece jos dugo da ceka :)



Jos jedno glupo pitanje, iz kog razloga se izoluje dimnjaca, i sta se dobija time?

Hvala odgovorima!!!! PozdraV

Kad se izolira dimnjača i dimnjak ne stvara se čađ, suzenje, znojenje,...u istoj onoj meri kao kada to nije slučaj, a to vodi dalje ka...da se ne ponavljam sada.
Pozz

E sad me pokoleba sa tim "krstavanjem" uglja. Istina, vec sam o tome i sam razmisljao, i istina da i ovde trgovci ne gledaju mnogo u nebo nego je javna tajna da cuvari po celu noc smrkovima zalivaju gomile uglja. Sta cu... tu krivu Drinu sigurno necu ja da ispravim.
Meni je cilj da broj lozenja svedem na minimum jer dobar deo dana nisam kod kuce, a zena se slabo snalazi po kotlarnici. Banovice sam punio do vrha, i umelo je po 6 sati da drzi, ovaj ruski sigurno necu toliko, ako je on stvarno kalorican kako se prica. Ne smem ni da razmisljam sta bi bilo da se zaglave vratanca dok nisam kuci. Kuvao bi k`o carobni kotlic. Jos uvek nisam kupio, planiram sutra prekosutra, mozda i odustanem ali onda ne znam sta da kupim. Kod Banovica mi se ne svidja mnogo pepela, i previse za moj ukus.
Ujak koristi Resavicu, dovoze mu odande ali ga je jako tesko naci i on je 150e/t. (ruski 12.600din)
Sta je alternativa?

Gazzu, sta je ona crna poluga sa strane na tvom kotlu? Da nije neka klapna unutar kotla koja se podesava u zavisnosti od vrste goriva, pa usmerava produkte sagorevanja na kraci ili duzi put do dimnjaka? Ima nesto o tome u uputstvu?

Igore, resavica je odličan ugalj ali ga kod mene u kraju retko kada ima. Cena mu je takva kakva je pa ga zato i ne koristim. Pogledaj da li možeš da nadješ krepoljin. Jedne godine sam ga koristio i mislim da je imao moć da dugo ostane užaren...eh sad da li je još uvek tako i koliko košta ne znam. Ja koristim soko čitluk ali mislim da ga u tvom kraju nema u nekoj većoj meri. Sušeni vreoci ima veliku kaloričnu moć, malo pepela ali zahteva da se preseliš u kotlarnicu...
Na žalost i moja žena se ne snalazi oko kotla. Badava sam objašnjavao i objašnjavao. Preprošle zime nije dobro zatvorila donja vrata, voda se toliko zagrejala da je istopila plastične šelne koje drže cevi, voda kuva ne samo u sistemu nego i u bojleru...ja pokušam da pustim toplu vodu iz bojlera u kadu, para momentalno toliko izadje da ne vidim ništa, jedva izadjem iz kupatila, crevo od tuša izleti voda izlazi u podrumu tj. kotlarnici na sigurnosnsom ventilu a moja žena mrtva ladna..."Ne znam šta mu je pa je pobesneo ovaj kotao?"...sve to se izdešavalo za manje ili za 5 minuta.

U pravu si sto se tice rucice koju si naveo. Kad je u gornjem polozaju rucica plamen ide direktno u dimnjak, i tada mi se desava da vidim vatru u dimnjaku, a kada je rucica okrenuta na dole, zatvara se klapna sa unutrasnje strane i pravi se zaobilaznica koja produzava protok dima kroz sam kotao.
Rucicu drzim na gore samo pri lozenju da nabije temperaturu sto pre kad se to dogodi rucicu spustam na dole i plamena vise nema u dimnjaku.
Mislim da pravilno koristim ovu tehniku, zar ne

Pozdrav!!!