Vraća se robovlasništvo, ali ovaj put finansijsko

Slobodan Bata Todorovic je sa Slovencima usao i u lanac trgovine oruzjem, kao
najunosnijim poslom. Za Slovence je on tu bio posebno velika konkurencija i
zato su resili da ga uklone. Jednog zimskog dana, pocetkom 1975. godine, dva
automobila su na alpskom prelazu Brener, iz Austrije u Italiju, sacekala reno 15
u kome je bio Todorovic na putu za Milano. Tu su ga kidnapovali, uspavali
injekcijom i u specijalnoj hladnjaci prebacili za Ljubljanu. Bata Todorovic je
smesten u jednu vec pripremljenu prostoriju Doma milicije. Tu je drzan u
strogoj tajnosti, pod istragom, punih sest meseci. Njegovi andjeli cuvari su bili
Antun Zagar i Boris Stupar, alijas Lemai, operativci SDB Slovenije, a islednik
se predstavio kao Mladen Ratkovic. Pretpostavlja se da je nakon saslusanja
pridobijen, odnosno prevaspitan na policijski nacin, ustupio svoje trgovacke
veze i tajne kanale oruzja slovenackim kolegama. Ko zna sta se tacno desavalo u
tom specijalnom zatvoru. U Beogradu, u medjuvremenu, niko nije ni znao da je
Bata Todorovic uhapsen. Pojavio se iznenada te godine u Kopru, gde je opet, ali
javno uhapsen, a zatim sproveden nadleznim organima gonjenja u glavni grad,
koji su za njim bili raspisali poternicu. Bata Todorovic je jos u Ljubljani
slovenackoj SDB, tj. Janezu Zemljaricu dao rec da nikada nece prozboriti o
svom boravku u zatvorskoj sobi Doma milicije. Slovenacki islednici nisu tukli
Todorovica u Domu milicije, ali su mu pretili da ce ga izruciti Italijanima, koji
su ga trazili da mu sude zbog vojne spijunaze. Ucenjivali su ga da ce objaviti u
stampi da je po zadatku savezne SDB spijunirao i cinkario penzionisanog
Aleksandra Rankovica, sa kojim se, navodno Bata Todorovic privatno vidjao u
Dubrovniku, i da ce ga optuziti javno da je finansirao cetnicke organizacije u
Nemackoj i Francuskoj. Pod takvim pritiscima Bata Todorovic je prihvatio
predlog Janeza Zemljarica, nacelnika SDB RSUP-a Slovenije da mu se javno
sudi, ali za mahinacije u privredi. Za slovenacko politicko i vojno rukovodstvo
Slobodan Todorovic, veletrgovac i srpski obavestajac, bio je vrlo opasan covek.
Naime, Bata je medju prvima otkrio da se Slovenci u medjugranicnom prometu,
masovno bave svercom raznih roba, pa i oruzjem. Saznao je, na primer, da su
delovi za tenkove, kupovani u Pragu, prodavani direktno Izraelcima. Taj posao
je vodio Egon Konradi, nacelnik u SDB SSUP-a, koji je odrzavao vezu sa
Mosadom. Najgore od svega je bilo sto je Bata Todorovic saznao da Slovenci
kupuju oruzje za TO Slovenije i da se tajno naoruzavaju. Tim poslom rukovodili
su Stane Dolanc i Milos Ogrizek. Iz straha da ce biti otkriven, Ogrizek, koji je
bio ministar policije, pa nacelnik TO Slovenije, emigrirao je u Austriju. Odatle
ga je u Sloveniju vratio tek pocekom osamdesetih Janez Zemljaric, tada savezni
funkcioner. Do tih podataka Bata je dosao preko svog kolege Djoke
Andjelkovica iz Beca. Istim kanalima je otkrio i kako Slovenci iznose devize iz
zemlje preko firme ?Kredeks?, koja je bila zapravo filijala ?Ljubljanske banke?
u inostranstvu. Ovakve tvrdnje pojavile su se i u memoarima Franca Setinca, ali
i u ?Zelenoj knjizi o tajnoj trgovini oruzjem?, koja se nalazi u arhivi SDB
SSUP-a. Slovenci su informisali predsednika Jugoslavije na svoj nacin, pa je
Tito nasao za shodno da javno napadne Batu Todorovica. Titov napad na Batu
Todorovica bila je, zapravo, prozivka Beograda i Srbije i pritajeni napad na
Drazu Markovica. Prvog februara 1976. godine zagrebacki ?Vjesnik? je objavio
razgovor novinarke Dare Janekovic sa predsednikom Jugoslavije i CK SKJ pod
naslovom ?Komunisti moraju stvarati etiku samoupravnog socijalistickog
poretka?. Bio je to treci po redu susret ove novinarke sa Josipom Brozom i prvi
intervju u kome je Tito, uopste, pomenuo ime neke licnosti. Ocigledno da mu je
bilo stalo da apostrofira bas Batu Todorovica. U odgovoru na pitanje o ljudima
kojima nije mesto u SK, Tito je, izmedju ostalog, naglasio:
Komunisti nisu bili trgovci. Dosli su, dakle, bivsi trgovci i to je za neke bio
Eldorado. Oni su znali kako se trguje da bi se zaradjivalo, oni su odgajali i
clanove Partije koji su radili sa njima. Neki su nadmasili svoje ucitelje, postali
su gori od njih. Evo, sad imamo mnogo uhapsenih. Uskoro ce poceti veliki
proces onima koji su napravili goleme stete, u milijardama, nasoj spoljnoj
trgovini. Krivci ce biti ostro kaznjeni... Uzmite slucaj tog Bate Todorovica:
banke su imali vani, a radili su sa nekim nasim bankama zajedno! Mi smo
pohapsili dosta ljudi, onih koji su bili povezani s raznim spekulantima izvana i
koji su nam pravili velike stete...?

Ko je, zapravo, bio Slobodan Bata Todorovic? Rodjen je januara 1925. u
Smederevu, u porodici Dragoljuba i Adrijane, rodjene Matic. Zavrsio je Pravni
fakultet u Beogradu, ali je prvi posao dobio u zagrebackom ?Merkuru?. Vojsku
nije sluzio. Zenio se dva puta, Radmilom, sa kojom je dobio kcerku Vesnu i
Ljiljanom, koja mu je rodila Adrijanu, Dejanu i Ana-Mariju. U Beogradu je
dugo bio zamenik direktora spoljnotrgovinskog preduzeca ?Progres?. Kako su
takva preduzeca formirana pod kontrolom Udbe, to se pretpostavlja, da je i Bata
Todorovic kao direktor, bio saradnik srpske politicke policije. Prvi veci posao
bio mu je da otkupi sezdesetak americkih brodova kao ?staro gvozdje? za
slovenacku zelezaru Store. Medjutim, Todorovic je te celicne ladje ?poklonio?
Sloveniji i Crnoj Gori da ih koriste kao morsku flotilu. Ti brodovi su kupljeni u
periodu od 1954. do 1959. godine. Kada su Amerikanci culi da nisu iseceni u
staro gvozdje, protestovali su diplomatskim putem. Slovenci su to iskoristili, jer
su naculi da se Tito naljutio na ?Progres? zbog toga, pa je njihov delegat u
Saveznoj skupstini Augustin Papic, napao ovo preduzece. Posle toga su
inspektori SDK i Savezne devizne inspekcije citavih godinu dana kontrolisali
rad ?Progresa?. Kako nisu nadjeni dokazi o mahinacijama, uhapsen je zamenik
direktora Bata Todorovic i optuzen za preprodaju tri automobila. Istraga je
trajala puna cetiri meseca, pa je posle presude od sest meseci zatvora, brzo
pusten kuci. Tuzilac se zalio, pa je visi sud osudio Todorovica uslovno na dve
godine zatvora. U medjuvremenu, Bata Todorovic je napustio ?Progres? i presao
u ?Interkomerc? iz Umaga. Odatle je sa porodicom ilegalno otisao u Italiju. Za
vrlo kratko vreme, od 1965. do 1970. godine, Todorovic je u Italiji, iz koje je
proteran, a zatim i u Nemackoj, osnovao cak dvadeset i pet trgovackih firmi. Sve
su radile za Jugoslaviju. Postao je cuven po uvozu deset miliona zileta. Njegove
kolege iz SDB tvrde da je to radio po nalogu srpske tajne policije, jer su firme
bile i filijale za spijuniranje. Jugoslavija je u svetu imala tri stotine takvih
?kompanija od jednog coveka?, ciji su se direktori, medjutim ?otcepili? od
domovine i SDB, pa im je zato bio strogo zabranjen rad sa nasim preduzecima.
To je vazilo i za Batu Todorovica, ali se on te zabrane nije drzao, a i kako bi,
kada ga je licno ministar odbrane Nikola Ljubicic angazovao da proda staro
naoruzanje JNA ruskog porekla. Bata Todorovic je bio sposoban, pa zato i
imucan covek. Imao je kucu u Dubrovniku, Beogradu, Orebicu, Minhenu, po
kome je voleo da se vozi u fijakeru. Pre odlaska iz Beograda, nudjeno mu je da
bude direktor ?Jugobanke?, ali je on to odbio. U Nemackoj je okupio oko sebe
policajce stradale 1966. godine na Brionskom plenumu i pomogao im da udju u
biznis. Neki od njih poricali su da je to Bata radio po zadatku SDB SSUP-a, koja
je dirigovala operacijom ?XI? ciji je cilj bio pracenje penzionisanih ?udbasa?, a
posebno Leke Rankovica. O Rankovicu, medjutim, Bata Todorovic nije napisao
nijedan izvestaj!

Sedamdesetih godina, pojavom tzv. GG preduzeca (grupe gradjana),
privatizacija je pocela da ulazi na siroka vrata u SFRJ. Partija i drzava su na to
odgovorile odlukama 10. sednice CK SKJ da se formiraju posebne komisije za
borbu protiv kriminala u privredi i za kontrolu porekla imovine. Prvi predsednik
te komisije je bio Rato Dugonjic, a poslednji Jure Bilic. Ta politicka bitka
zapocela je bas sa Batom Todorovicem i cetrdesetak njegovih saradnika. Zbog
ideoloskog karaktera ova akcija, umesto organima javne bezbednosti, poverena
je Sluzbi drzavne bezbednosti SSUP-a, koja joj je dala tajni naziv ?Vrh?. Cilj je,
naime, bio da se otkrije sprega privrednih kriminalaca sa politicarima i time ovo
?zlo? sasece u korenu. Republicke sluzbe su zato dobile direktivu da formiraju
svoje operativne grupe za borbu protiv kriminala u privredi. Srpska je bila
najbrojnija. Njen sef u SDB je bio Vidosav Zlatic. Advokat Sava Andjelkovic
mi je rekao da o tome postoji arhiva CK SKJ i SDB Jugoslavije.
Sudjenje Bati Todorovicu je bilo politicki proces. On je okrivljen da je ostetio
Jugoslaviju za oko 800 miliona dinara. Pare koje je doneo drzavi SFRJ bile su
mnogo vece, ali se o tome cutalo, kao sto se i cutalo o direktorima iz Slovenije i
Hrvatske, koji su se, takodje, bavili ?korisnim malverzacijama?. U Srbiji je zbog
toga posle Bate Todorovica smenjeno 150 direktora, a u Sloveniji nikome nije
falila dlaka na glavi. Za ovo sudjenje direktno su bili zainteresovani Josip Broz
Tito, Vladimir Bakaric i Draza Markovic. Kidnapovanje i prebacivanje Bate
Todorovica u Beograd i sudjenje, organizovao je ministar savezne policije
general Franjo Herljevic. Za sudiju je doveden ?udbas? Dragoljub Nikolic iz
Obrenovca, koga je Herljevic, posle drakonske presude Bati Todorovicu od
dvadeset godina robije, castio pistoljem. Proces Todorovicu je odrzan u vreme
rasprave o novom ustavu, cijim je donosenjem ozvaniceno pravo na
decentralizaciju SFRJ. U ovom slucaju Slovenija je htela, ne samo da sakrije
svoje tajne poslove, vec i da srusi jedinstven devizni sistem, kako bi mogla
slobodnije da trguje devizama.

Posle sudjenja u Beogradu, tadasnji Savezni devizni zakon je i promenjen, jer je
dokazana, navodna, veza privrednih kriminalaca sa Narodnom bankom
Jugoslavije. Po misljenju pojedinih advokata, proces Todorovicu i jos
cetrdesetorici, pa i smena direktora predstavljaju novi srpski Goli otok. Najvece
je zlo bilo, izgleda, u tome sto su tadasnji lideri Srbije sami pristali na tu
slovenacku podvalu. Da bi se pravda koliko-toliko ispravila, zahtevao sam
obnavljanje procesa, i rehabilitaciju ovog beogradskog veletrgovca. Takav
zahtev podneli su Saveznom sudu i Saveznom javnom tuzilastvu i advokati
ostalih osudjenih direktora, jer i oni veruju da pravda mora da bude zadovoljena.
Uostalom, i sam Bata Todorovic svojevremeno u pismu Mitji Ribicicu i Milki
Planinc, priznao je otvoreno: ? Kaznjen sam, ne zato sto sam kriv, vec zato sto je
to koristilo za druge ciljeve!? Da je slucaj Todorovic bio Srbima namesten i to
na Brionima, posvedocio je licno i Dragoslav Draza Markovic u svojim
memoarima ?Zivot i politika?. Srpski lider je na dva mesta pisao o tome kako
mu je savetovano sta da radi sa Batom.
Na strani 155. stav 6. (knjiga druga), Draza Markovic je zapisao: ?Imao sam
ozbiljan razgovor sa Bakaricem oko sudjenja grupi Bate Todorovica. Herljevic,
savezni sekretar za unutrasnje poslove, zahtevao je da se sudi celoj grupi u
Beogradu. Mi nismo upoznati s rezultatima istrage, koja je vodjena u Ljubljani,
gde je on i uhapsen. Nismo to hteli prihvatiti. Bakaric se slozio. Bice sada spora
i guzve s Herljevicem. No, neka bude.?
Na strani 159. memoara ?Zivot i politika? (knjiga druga), nalazi se jos jedna
beleska Draze Markovica o slucaju Bate Todorovica: ?8. oktobra leteli smo
Tica, Zivan i ja na Brione. Tamo nam se pridruzio i P. Stambolic. Bili smo na
razgovorima kod druga Tita... Kroz razgovor smo dobili potvrdu i za nase
opredeljenje u pogledu nekih konkretnih pitanja (sudjenje Todorovicu...)?.

Ako se zna da je Todorovicu i jos cetrdesetorici lica sudjeno bas u Beogradu,
onda je sasvim jasno da su Tihomir Vlaskalic, Zivan Vasiljevic, Petar Stambolic
i Draza Markovic pristali da na Brionima budu nagovoreni od Tita i Bakarica da
se sudjenje odrzi u glavnom gradu Srbije i SFRJ, a ne u Sloveniji, gde je
Todorovic uhapsen, saslusavan i isledjivan. Izvrsena je zamena teza, umesto da
se Slovenci okrive za kupovinu oruzja i naoruzavanje, Srbi su okrivljeni da
preko SDB ilegalno trguju jugoslovenskim oruzjem. Na taj nacin stvoren je jos
jedan slucaj u Srbiji, a ne u Sloveniji. Operativci Sluzbe drzavne bezbednosti
Srbije koji su radili na slucaju Bate Todorovica, upozorili su na vreme politicki
vrh Srbije o kakvoj se namestaljki iz Ljubljane radi, ali Draza Markovic i Petar
Stambolic nisu zeleli da poveruju u informacije svojih tajnih policajaca.

U federalnoj tajnoj sluzbi, slucaj Bate Todorovica vodio je Jerko Bradvica,
policajac iz Bosne i Hercegovine, Hrvat sa zavrsenim semenistem u Sirokom
Brijegu. Pri Sluzbi drzavne bezbednosti Srbije, bila je formirana posebna
mesovita radna grupa za Batu Todorovica, sastavljena od operativaca iz SDB
Jugoslavije i SDB Srbije. U njoj su bili Slobodan Stevic, Negosav Pantelic i
Milan Labus. Sef grupe je bio Vidosav Zlatic. Kada je ova radna grupa ugasena,
a operativci penzionisani, jer su otkrili da se Slovenci naoruzavaju preko Bate
Todorovica, formirana je druga grupa, u kojoj su bili Obren Djordjevic i Dragan
Mitrovic. Sam Djordjevic je licno isao u Minhen na razgovore sa Batom
Todorovicem, pre njegovog hapsenja, kada je doslo do saznanja da Slovenci
trguju oruzjem i naoruzavaju Teritorijalnu odbranu. U takvoj misiji je bio i
Milorad-Mika Bisic, nacelnik u SDB Srbije, ali o tom saznanju nije smeo da
?uznemirava? politicki vrh SFRJ. Uz to, otkriveno je da je Bata Todorovic radio
i za SDB Slovenije. Da se vidjao cak i sa Edvardom Kardeljom, a da je imao i
dobre veze sa Egonom Konradijem, nacelnikom u drzavnoj bezbednosti
Slovenije, a zatim i SDB Jugoslavije. Oni su poslovali preko ?Ljubljanske
banke? i kompanije ?Kredeks?. O tome su SDB obavestavali njeni dousnici
Radovan-Raca Mitic i Igor Polaniscak, inace Batini bliski saradnici.
Kako, medjutim, srpski politicari, pre svih, Slavko Zecevic, ministar policije,
nisu reagovali na informacije SDB Srbije, operativci su, predvodjeni
Slobodanom Stevicem o tome upozorili saveznog ministra Franju Herljevica,
koji je upravo 1974. godine stupio na duznost. Herljevic je podrzao zalbu
Slobodana Stevica i preneo je Stanetu Dolancu, ali ju je ovaj lukavo vratio u
Srbiju, prvom coveku srpske partije Tihomiru Vlaskalicu, koji je odneo na sto
ministra policije Slavka Zecevica. Iz osvete, Zecevic je operativca Slobodana
Stevica izbacio iz SKJ i iz SDB Srbije i oterao ga na ulicu.

@mist

ne znam tacno gde vidis i trunku romantike. To su bili klasicni kriminalci, za koje nemam ama bas nikakvu simpatiju.
Samo navodim kakva je procedura bila sa takvima ako bas pokazu 'izrazit talenat' (--> prljavi poslovi u inostranstvu)
+ da po dolasku u zemlju nisu imali drugi izbor nego da se bar spolja ponasaju kao normalni gradjani (i tako je odprilike
i bilo sve do kraja osamdesetih).

Izvinjavam se zbog ovoga, ali drukcije se ne moze dokazati da u onoj drzavi nije bilo tako idealno kako neki ovde predstavljaju. Ovo je samo jedan mali primer drzavnog kriminala. A mnogo ga je bilo.

milanche, izvini, možda sam pogrešno protumačio ton teksta. Što je i inače teško sa tekstom :)

---

Lukavi su Zmajceki ali sad ce dolijati. Lako im je bilo sa balkanskim somovima, sad igraju u malo jacoj ligi Italijo, Avstrijo i td.

Da ti nisam bio u kozi kad si prezivljavao tu SFRJ golgotu u kojoj se nisu proizvodile i Reebok patike, ali ...

Kako je to Adidas sportska oprema, koja se proizvodila u SFRJ, bila loseg kvaliteta?!

Puma?!

Elan?!

Sportove bokserske rukavice koje su proglasavane za najbolje na svetu?!

Njihove lopte za razne sportove?!

U svakom slucaju se slazemo u vecini toga sto napisemo, bar nas dvojica. Problem nastaje sto vecina drugih, 'aj da kazem "iz drugog tabora", IDEALIZUJU SFRJ na nacin koji je neprimeren i to neprimeren iz dva razloga:
1. Nije tako, nije bukvalno tako a navodi se, insistira se!, da je BUKVALNO BILO SVE IDEALNO! Znaci, zarad istine intervenisem!

2. Radi mladjih nije dobro pricati neistinu, radi mladjih nije dobro idealizovati bilo koji istorijski period a narocito vezano za blisku proslost koja ima i danas efekta na taj isti mladji svet koji to cita! Dobar primer za to sto pricam je @Holkan - zasto prica/misli onako kako prica?! Iz cistog mira ili je procitao pa mu se svidelo?!

Kad si vec pomenuo Arkana (koga sam licno poznavao tako da vrlo dobro znam puno toga iz nulte ili prve ruke - tacno je apsolutno sve sto si naveo!!!), kad je on postao problem. Ne nesto drugo - tacno sam se izrazio, problem?! Onog trenutka kad je na TV-u bila anketa medju decom iz Osnovne skole, uzrast do petog razreda (5-ti razred Osnovne skole!!!) gde na pitanje voditeljke "Sta ces biti kad porastes" od sedmoro pitane dece njih pet (5) odgovara "Kad porastem bicu Arkan"!!!! Mislim da nije potrebno nista objasnjavati dalje?!

Boldovano - To je upravo ono sto ja stalno i na razne nacine govorim i to kad god se ukaze prilika!!!


Potpuna istina - ali samo ako se uporedi sa danasnjim desavanjima (za koja ima vrlo dobro "opravdanje " koje ne bih sada nacinjao!). U ono vreme se kriminal ogranicavao na desavanja koja su bila "mala deca" u odnosu na danas iz prostog razloga sto je vreme bilo drugacije i vrednovanja su bila drugacija, svi, ali svi od reda kriminalci su postovali starije i govorili im VI!!! Danas klinci od 15 godina su sa svima na ]ebi si mater! Ali sve to nije razlog da se kaze da tada kriminala nije bilo!!! To je poenta svega!

U vezi toga nema potrebe nikom vise pojedinacno da odgovaram iako sam pitan (prenos novca onda i sada i slicno...) jer mislim da sam sa ovim sve rekao na tu temu!


Odlicno, mislim da je ovo vrlo korisno (samo sam ukratko citirao da bi se videlo o cemu se radi!) i lepo bi bilo da ne odustanes od toga jer bi mnoge stvari pretresli, mislim da bi moglo da se kvalitetno odgovori na mnoga pitanja!


Pozdrav!

---

radi toga i ja ucestvujem u raspravi da sprecim tvoje lazi o bezbednosti u SFRJ. Ako mi ne verujes evo:

DABOGDA JA I SVI MOJI DO KRAJA ZIVOTA ZIVELI U ONAKVOJ NEBEZBEDNOSTI KAKVA JE BILA U SFRJ !

Kod tebe se sve nekako podrazumeva da je tacno kada ga napises, ali ipak ne bi bilo zgoreg da se podsetis i ipak objasnis je l' si ovo gledao u SFRJ ili kasnije, kada se SFRJ raspala?

Opet redukcija na samog sebe.
Sem toga sta su "sve prakticne potrebe" za tebe, da li uvidjas da je neko drugi mozda bio zainteresovan za nesto drugo sem sviranja dzeza i vozanja vozom do Splita?
Sta je sa potrebama ljudi koji hoce da, sta ja znam, imaju fabriku celika ili da prave brodove?
Sta je sa ljudima koji hoce da imaju svoju prodavnicu ili fabriku npr. za pravljenje namjestaja?
Sta je sa ljudima koji imaju potrebu da imaju svoju radio stanicu, televiziju ili marketinsku agenciju?
Sta sa ljudima cija je prakticna potreba da imaju svoju zubarsku ordinaciju? Psihijatrijsku ordinaciju? Kliniku?
Sta je sa ljudima koji imaju potrebu da rade za sebe, a nemaju potrebu da rade za druge?
....
Pretpostavljam odgovor: - to su sve bolesne potrebe i takve treba istrebiti ili na Golom otoku izljeciti.

nije im niko branio da odu na zapad. SFRJ je bila socijalisticka, a ne kapitalisticka zemlja.

Tako i vi sad mozete otici u S. Koreju.
Cemu kuknjava onda.

zasto bih otisao u Koreju ili bilo gde ?

Ti kukas, a ne mi. Sta je s ovim, sta je s onim, sta je...

Kao sto sam rekao:
Ali ne citas! Prica je konkretno o Arkanu a nebitno koje doba u istoriji je desavanje! To sto deca odgovaraju sa "Kad porastem bicu Arkan" tebi ne znaci nista?! Pojavljivanje Arkana u Parlamentu tebi ne znaci nista?! Neko ko je u SFRJ bio tacno to i tako kako je @milanche opisao - pa neposredno posle raspada bude Narodni Poslanik, bude za govornicom u Skupstini?!?! To tebi nista ne znaci?! Verovatno tebi (i ostalim @Braksi-jima!) nista ne znaci sto je SPS nastala tako sto je ista kolicina ljudi/zgrada/imetka/novca/institucija/preduzeca... u roku od "nekoliko recenica" postala to sto jeste - "Sjaši Kurta da uzjaši Murta"?!?!?!?!?!

Boze me sacuvaj i sakloni takvih ljudi...!!!


Pozdrav!

---

Znaci Arkan bio i delegat u komunistickoj SFRJ skupstini?

Je l' ga delegirao SKJ ili SSRN, ne mogu da se setim?

ROFL, hajde se malo saberi oko toga ko kuka, znaci ne mogu da verujem sta pises… Prelistaj temu malo, izmedju 1. i 88. stranice.

U Koreju treba da ides zato sto si rekao da ljudi koji su zeleli da rade kao u kapitalistickom sistemu treba da idu van iz socijalisticke zemlje u kapitalisticku zemlju. Ako je Srbija za tebe kapitalisticka zemlja, onda se i ti lepo pokupi u skladu sa sopstvenim stavom i pali za Severnu Koreju.

Ali ti si mi fascinantan da ne mozes tri posta zaredom da drzis stvari u glavi, ne znam na osnovu cega hoces da vodis rasprave sa tako volatilnom memorijom. Znaci onih nekoliko poruka sa 77. str. koje si razmenio s Scekom i Shadowed-om, valjao sam se od smeha, tu je manje memorije bilo na raspolaganju od floppy diskete.

---