Vraća se robovlasništvo, ali ovaj put finansijsko

Pa i zacudilo bi me da si direktno odgovorio na ono za sta su te isprozivali… Ipak je to zakopano cak tamo negde odmah iznad tvoje poruke.

Kakvo zamisljanje socijalnih sistema, kakve gluposti? Nisi u stanju tri poruke da drzis u glavi, a hoces da objasnjavas nekome nesto.

Nema, taj mentalni kapacitet je definitivno prvi i osnovni uslov da covek bude socijalista, posle ide sto praznih mesta pa sve ostalo…

---

O cemu uopste ti sad pricas, koje ti je sinapse strefio random Kurzschluss?!


Ne znam ni ja. Nikad me nije interesovalo nista drugo sem ugovoreni honorar i nikad nisam koristio nikakva druga prava sem onih da se slobodno dogovorim sa poslodavcem oko mojih usluga i nadoknada za iste.

U periodima kad nisam imao posla, vreme sam trosio na trazenje sledeceg, a o svom trosku i sa parama koje sam ustedio dok sam zaradjivao.
To je sve sto ja znam i sto me zanima oko mojih prava kao honorarnog radnika.

cuj, ni sam ja rekao da je honorarac nesto lose. Licno ja bih pre voleo da sam honorarac kao Mile Kitic nego da sam predsednik Amerike.

Dobro je ako te ne interesuju soc. programi Austrije. Pisi ministru, mozda ti da odlikovanje. :-)

Pa, iz ovih tvojih ceznji, u kojima si precizno opisao svoje "radnicke" sposobnosti i glasovne nesposobnosti, jasno je otkud zal za socjalizmom i drzavnom sisom.

docim si ti neki kapitalista ? Hahaha, sve se bojim.

Sada ce Odin da okaci video klip "Opstanak". :D

Samo nisu isti filmovi "opstanak u zoo vrtu", "opstanak u rezervatu" i "opstanak u divljini"

Reci sta je to od to troje bila SFRJ, pa cu ja okaciti odgovarajuci film.

Zoo vrt koji je naginjao na rezervat dok je ono sto danas imamo u Evropi cist rezervat koji ce verovatno popustiti. Liberalni kapitalizam ipak zahteva divljinu.
Mozda to ima veze sa onim otpustenim radnicima iz tvoje price i seobom fabrike na daleki istok.

Nema ta prica ni sa cim veze sem sa kalkulacijom zarade. Neki misle da ce tako zaraditi i poslovati bolje, a mozda im od toga poteza zavisi i citav opstanak kompanije uopste. U svakom slucaju najpozvaniji da o tome odlucuju su oni koji su osnovali i izgradili fabriku i posao, jer su bar dokazili da se razumiju u poslovanje i proizvodnju, za razliku od krda radnika i kafe-kuvarica kojima poslovne sposobnosti i interesi dosezu do nivoa obezbedjivanja svinjskih polutki preko sindikata.



Ako ga ima - i treba da popusti. Svijet se mijenja i potrebno je prilagodjavati se. Svako prilagodjavanje kosta, a neprilagodjavanje jos vise. Ko ne plati na mostu, platice na cupriji ili ce platiti glavom, zavisi od prepreke koju treba da premosti.

@odin napisa:
"Dok si se ti obrazovao na WC solji, ja sam prije 3 mjeseca prisustvovao sastanku izvjesne firme, u kojoj su radnici dva sata prije sastanka internim mail-sistemom obavjesteni o sastanku, na kome im je covjek u roku 15 minuta saopstio nesto ovako: "Zamo mi je, selimo se u Kinu i Slovacku. Proces pocinje odmah, bice inteniziviran u sledecih par mjeseci, i zavrsice se u roku tom i tom. Hvala na saradnji."

Toliko o tvom humanom-socijalno-trzisnom privredjivanju i radnickom samoupravljanju u Austriji o kome si citao na WC solji.
Nadam se da si bar taj papir sa koga si to procitao iskoristio pametno."

Uvek zaboraviš da dovršiš misao...Ispustio si da kažeš da su radnici obavešteni nekoliko meseci unapred da bi imali vremena da potraže neki drugi posao a oni koji u tom roku ne uspeju, padaju na grudi (sisu) majčice im Austrije, tačnije na "Beschäftigung" gde će da budu zbrinuti dok im se nepronađe posao koji im odgovara. Možda si i ti sudionik tog akta pa znaš iz iskustva. Imam gomilu prijatelja koji rade ili su radili u "beide Reich" pa "sitovaciju" jako dobro poznajem.
Sindikati jako dobro funkcionišu i nemože da se desi da radiš neprijavljen uz mizerni minimalac od koga nemožeš da preživiš.
U nas je to u našem viđenju neoliberalnog kapitaliz(u)ma sasvim normalna stvar. U nas je sasvim normalna stvar da se firma od strateškog značaja, i to firma koja dobro posluje, proda za sitne pare a g. Kupac razjuri radnike i prikazuje poslovanje na dobropoznatoj nuli da nebi plaćao porez.
Pošto ti živiš i radiš tamo gde je tako nešto nezamislivo, i ne zameram ti.
Ali o kupovini žutih autobusa razmisli kad budeš krckao penziju, ovde bi taj biznis mogao da prođe. Tvoja argumentacija ima dodira sa "izumom" koji je bio na snazi pre "60 Jahre in der Zwei-Reiche).
Pozdrav vama o @odini...

Nemojte mi zameriti što citiram na ovaj način, slabije vidim pa mi je način citiranja koji se uglavnom koristi manje čitljiv.

Nasao sam vremena da pokrenem diskusiju u pravcu rasvetljavanja jednog od onih pitanja
koje smatram vrlo bitnim za rasvetljavanja mnogih razlika u misljenjima.

U vremensko/kvalitativnom smislu SFRJ nije ni priblizno monolitna celina. Naprotiv, tokom
svog razvoja je ta drzava i to drustvo proslo kroz nekoliko izrazitih faza, cije trajanje
se priblizno tacno poklapa sa kalendarskim dekadama.

Razumeti duh tih etapa osim puke istoricnosti (sto je za ES manje bitno), moze presudno
doprineti razumevanju razlika u mnostvu razlicitih utisaka, misljenja, vrednovanja koja
dolaze iz suprotstavljenih tabora na ovoj temi.

(...na kraju cu vam prezentirati jedan zakljucak koji mislim da sada ne ocekujete...)

Pre nego sto krenem u detalje, hteo bih da naglasim jednu cinjenicu - ni jedan od tih
perioda razvoja SFRJ se ne prostire 'kao sekirom odsecen' u okvirima nekog vremenskog
perioda. Naprotiv, cesto ima svoju slabo vidljivu klicu u predhodnom periodu, i svoj
finale u narednom periodu.

Priblizna graficka interpretacija bi odgovarala preklapanju/crossfading-u, odprilike kao
na ovoj slicici

Etapa 1:

(mrkla noc u kavezu sa zverima)

Mislim da ne treba posebno opisivati period neposredno po zavrsetku WWII.

Koloplet mrznja, sto iz nerazresivih predratnih/klasnih trvenja, sto iz gneva, besa, patnje
akumuliranog u krvavim ratnim godinama, docekao je svoj momenat. Pobednik se ustolicava nizom
krvavih epizoda - likvidacijama nepodobnih, masovnim streljanjima, otimanjem imovine, nasilnim
useljavanjima, terorom.

Svedocenja o tim vremenima ima mnogo, i mislim da na ovoj temi nije bilo nikakvog sporenja oko
toga. Vremena pogoduju sirovima i surovima. Oni koji nisu ni jedno ni drugo, ali su podmukli,
skloni spletkarenju i cinkarenju, takodje imaju svojih pet minuta. Mnostvo nevinih na koje je
iz ko zna kojih razloga samo upereno prstom zavrsavaju zivot nista teze nego moljac koji naleti
na svetiljku.

Ova etapa svoj maksimum dozivljava negde od 1945-1948-me, sa finalnim repom (Informbiro) koji
se pruza znatno duze.

Dominantna crta ovih vremena je strah, dubok i tezak koji ni pobednicima a kamoli porazenima
ne daje da disu. Strada se lako, prijateljstva su nepouzdana, podozrenja i potkazivanja svakodnevna,
politicke i druge kombinacije nepredvidljive i bez najave - glave lete lako, i jedini pravi recept
za ova vremena je malo govoriti i po mogucstvu ne izbijati iz kuce (osim po tackice za ulje, hleb
i mleko).



Etapa 2:

(siva svitanja)

Pedesete su donele vrlo jasnu situaciju - vlast je opasna i krvozedna, strada se lako. Rat je prosao,
osim za revolucionarnu avangardnu manjinu prakticno nema nicega.

Kad saberem svoje utiske o ovom vremenu koje mahom poznajem osim iz prica starijih tako i preko
upotrebnih predmeta (odece, obuce, predmeta za licnu upotrebu) - sve se sublimira u jedan pojam -
sivu boju (pracenu uskim spektrom ostalih mrkih, tustih i mutavih boja). Sivi su dzemperi, kaputi,
kosulje (mahom vojnicke), siva/namrstena lica ozbiljnih drugova u sivim odelima.

Realnost zemlje i drustva je izrazita materijalna oskudica. Ne bih je zvao bedom zato sto nije
pracena ubijenoscu volje i letargijom; naprotiv - protagonisti tog vremena su mahom tvrdi likovi,
rodjeni sa ogromnom zivotnom energijom i optimizmom, prkosom, cvrstinom, ozbiljnoscu. Ta neka
generacija jedva nesto starija od mojih roditelja (dede/babe/tetke/ujaci,...) me i dan-danas
impresionira navedenim osobinama. Stara tetka, ostala da zivi sama bez igde ikoga u brdima CG,
veci je optimista, toplija dusa, jaci duh od bilo koga koga znam na dva kontinenta.

Poratna WWII vremena poradjaju slicne likove na svim stranama sveta. Tu istu poratnu generaciju
sa velikom paznjom posmatram na kanalima na kojima emituju NBA utakmice iz davnih vremena (60-te
i rane 70-te). Ne mogu da se ne zapanjim kako generacija koja u to vreme ne moze da ima vise od
25 godina izgleda stameno, ozbiljno, stalozeno, muzevno, sa naglasenom skromnoscu i sposobnoscu
za lako nosenje sa tegobama. Cak ni najredji alfa-muzjaci opasnog izgleda danasnje NBA (Kendrick
Perkins, recimo) u poredjenju ne izgledaju nista vise nego sacica metroseksualnih pilica.

U gradovima je situacija jos koliko-toliko podnosljiva. Na selu, vec duze vremena ne moze ni da se
dise. Stalni prisilni otkupi (otimanja) viskova, eksperimenti sa grupisanjem imovine prakticno
selo drze u bezperspektivnosti i gladi. Nije nikakva retkost da se narocito u mesecima izmedju
zime i prvog svezeg povrca gladuje nedeljama, uz opciju da se nesto za jelo skocka od kopriva,
i slicnih kombinacija.

Ta generacija krece da na svojim plecima odnese ratne rusevine, otera nemastinu i donese neka
druga vremena.


Kako stvari stoje, izgleda da krvopije na vlasti imaju i nesto sto se moze nazvati vizijom.
Oni definitivno imaju neke dugorocnije planove. Ako su striktno potrudili da u domenu drustvenih
nauka zavedu strahovladu, izgleda da su napravili neki srecniji kompromis u pogledu egzaktnih
nauka, dovodeci na najvise naucne i obrazovane pozicije sustinski kvalitetne ljude. Na tehnickom
fakultetu tu je legendarni matematicar Radivoj Kasanin, profesor jos od pre rata, tu je i vrhunski
predavac i strucnjak Jovo Surutka (cija bih predavanja/besede iz 1980-te gledao sa uzivanjem i
dan-danas).

Zbog ucesca u ratu na strani partizana, najvise poverenje dobija i Pavle Savic, pariski djak,
saradnik Frederika i Irene Zolio-Kiri, kandidat za Nobelovu nagradu za fiziku 1938-me. Pravi covek
za stvaranje temelja strateski bitnom nuklearnom inzenjeringu, osnivac i dugogodisnji direktor
nuklearnog instituta u Vinci (http://en.wikipedia.org/wiki/Pavle_Savi%C4%87).

Akademija i razvoj/industrija pocinju da se prate.

Malobrojni studenti koji prezive nemilosrdni dril imaju zasluzen pecat oprobanog kvaliteta. Iz
tih prvih generacija se izdvaja i profesor Branislav Nastic, glavni dizajner koji je prakticno
postavio na noge sva velika TV studija u zemlji (Beograd, Sarajevo, Zagreb...).

Ta mala, bedna, mucna i tuzna zemlja pocinje da koraca ka nekom svom svetlu. Stvaraju se fundamenti,
dominira grobna i tegobna siva ozbiljnost, za kolor i zezanje nema puno prostora. Za generaciju koja
koraca, ti koraci uglavnom znace blato na cipelama/opancima, surove zime, neresena najosnovnija
zivotna pitanja, sobicke, dvorisne udzerice sa cesmama u sredini, malobrojne tople obroke.
Kao kontrateg - tu je sveprisutna solidarnost, odgovornost starije brace/sestara za mladje,
pozrtvovanost.

Mihajloviceva knjiga "Kad su cvetale tikve", Kaporovi "Foliranti" (scene u studentskom gradu)
opisuju ta vremena jako dobro.


Ako se secate onog legendarnog @zmajevacf komentara na temi "Amerika vs. Evropa" - o 'biti' vs.
'imati'. U istoriji Balkana (narocito Srbije) se 'biti' vs. 'imati' smenjuje po egzaktnom
rasporedu ratnih vs. mirnodopskih perioda. Ovaj period SFRJ je potpuni izuzetak od pravila
po tome sto je prvi (i za sada i jedini) mirnodopski period u kojima je set vrlina bio baziran
na licnom samopregoru, vrlo minorno centriran prema pukom sticanju.

Ako smo ikada mogli da se u mirnodopskom kolektivnom smislu poredimo sa mentalitetom ljudske
kosnice Japana, to je valjda u ovom periodu, u kojem se stvaraju temelji svih znacajnijih preduzeca,
a brojnim radnim akcijama se gradi kicma infrastrukture zemlje (tj. sve ono sto nabraja hapless_joint
a.k.a drug mrle surovi).

Faza 3:

(mirna radna tacka ....ili "mir, rad, i tacka !")

Pojam 'mirne radne tacke' u elektronici oznacava stanje u kojem neki sklop (najcesce pojacavac
sa tranzistorima ali ne jedino i samo to) pocinje da se ponasa shodno zakonima ljudske smislenosti.
Nametnuvsi mu brizljivo dizajnirane 'uzde' i ogranicenja od spolja, svoju prirodnu cud pocinje da
drzi u granicama u kojem mu je ponasanje predvidivo, meritorno, proporcionalno.

Za one koji nisu verzirani u elektroniku, "mir, rad,...i tacka !" mogu sasvim dobro da opisu ovo
vreme.

Ono cemu je muka i samopregor u periodu pedesetih poceo da udara temelje, pocelo je da funkcionise
i donosi plodove u periodu sezdesetih.

U pogledu odnosa prema autoritetima i vlasti, svakodnevica prosecnog coveka se vrlo malo razlikovala
od predhodnog perioda. Krvozedna i opasna priroda vlasti se i dalje ispoljavala u nesmanjenom obimu,
odlasci na Goli Otok su se nesmanjeno desavali, reci izgovorene u pogresno vreme i pred pogresnim
ljudima su vrlo lako znacile 'nestajanje u mraku'/odlazak na robiju/gubitak gradjanskih prava.

UDBA/OZNA/...itd su se uveliko konsolidovale. Svaki kraj je imao svog 'patronaznog' dousnika.
Naseg u kraju sam provalio sasvim slucajno tako sto sam neoprezno bacio kamen u vis koji je pao
direktno na glavu njegove cerke. To isto popodne, cova koji je svima prilicno isao na jaja svojim
snishodljivo kezecim zenskastim izrazom lica, pojavio nam se na kapiji sa pistoljem u ruci,
ljut. Miran ton mog oca, ljudski poziv u kucu da se objasnimo je sprecio teze stvari. Ipak, cinjenica
da je doticni mogao da ima pistolj (sluzbeni, naravno) ga je definitivno izofirao pred celim komsilukom.

Ta vremena se u Srbiji najcesce pamte po Aleksandru Leki Rankovicu, dugo godina Titovom najpoverljivijem
Srbinu, ciji zivot je u nekoliko puta direktno zastitio. Strah i trepet za sve i svakoga, bio je uterao
narocit strah medju Albance na Kosovu, ciji kontinuitet pravljenja problema srpskoj populaciji je u
tom periodu imao ozbiljnih problema.


Po cemu je ovo vreme zapravo posebno ?


Uza sve ograde ideologije i prakse, straha, prisile,...za prosecnog coveka pocinje da se ukazuje
jasna staza, sa linearnim i potpuno proporcionalnim pravilima, koja bi glasila odprilike ovako:

"Ako se ne kacis sa vlascu, gledas svoja posla, cutis i radis - imas otvoren koridor u kojem svojim
radom i pamecu, strpljenjem i stednjom, iz dana u dan mozes nesto da uradis za sebe i svoju porodicu."

Ona ruzna i ponizavajuca beda iz pedesetih je uveliko u odlazenju. Glad nije ni priblizno problem.
Fabrike rade, otvaraju se perspektive. Pocinju polako da se iz domacih proizvodnih kapaciteta podmiruju
svakodnevne potrebe u robi siroke potrosnje. Ljudi se sve vise okrecu obicnim zivotnim stvarima - hobijima,
(narocito fotografiji), modi, pocinju da se merkaju prvi automobili.

Negde u to doba sam rodjen i ja.

Cesto posmatram svoje slike iz obdanista, sa raznih decijih priredbi. Apsolutno nismo lose obuceni cak
ni za danasnje prilike. Pantalonice su sasvim OK, dzemper, patikice, cesto cak i leptir-masne i kravatice.
Igracke su vec sasvim druga prica - premija je kaubojski pistoljcic sa burencetom u koji stavljas kapisle -
puca kao pravi, cak se i dimi, i uopste je mnogo je bolji od komada drveta koje drzis u ruci i vices
'pam-paaam' cekajuci da ti pajtas 'indijanac' padne pogodjen na travu u parku. Sve ostale kombinacije
se svode na suge, zmurke, loptanje u svim kombinacijama.

Prakticno smo prva generacija kojoj se vide neke znatno bolje perspektive nego za nekoliko predhodnih
generacija.

Novi ratovi se ne naziru.

Skole su odlicne. Profesori svi od reda posveceni tome sto rade, vlada opsti duh nekog reda koji se iz
nekog razloga ne narusava ni cesto ni lako. Mi deca (sasvim sigurno) zivimo lepa i bezbedna detinjstva.

Faza 4:

(...vreme sporta i razonode...)

Strah od vlasti je i dalje prisutan.

Medjutim, izmedju vlasti i naroda vec postoji jedna epizoda pozitivnih iskustava.
Beda je ogranicena, plodovi samopregora vec dugo daju konkretne i opipljive rezultate,
egzistencija je vec duze vremena predvidiva disciplina sa prilicno jasnim pravilima.

Posle obavljenih teskih zadataka, dolaze vremena za nadogradnju.

Civilizacija se najcesce definise kao skup desavanja vezanih za moranja. Kultura,
naprotiv je po definiciji centrirana oko slobodnog vremena.

Prica o ovom periodu pocinje znatno ranije nego obicno.

Kao posledica strateske politicke igre koketiranja sa Zapadom i drzanja distance prema
Istoku (kojem treba da sluzimo kao neki izlog Zapada), vlast vrlo brzo uvidja znacaj
popularne kulture u prakticnom sprovodjenju ove doktrine.

Za razliku od istocnog bloka koji pod striktnom ideoloskom kontrolom drzi sva zbivanja
vezana za kulturu, kod nas cela prica vec sredinom pedesetih pocinje da dobija znatno
vise slobode.

Prve rock pojave su realnost vec krajem pedesetih (Mile Lojpur, Zoran Miscevic i Siluete,
i ta ekipa - videti Yu Rock Enciklopediju). Farmerke, suskavci, baletanke - sve to na
ovaj ili onaj nacin nalazi svoj put do gradskih ulica.

Jazz ne kaska gotovo ni malo. Muzika ugnjetenih crnaca eksploatisanih od ranih kapitalista
imala je vec u startu ideoloski amin, a beogradski jazz festival vec prakticno (ako ne i
formalno) poceo da funkcionise u istom periodu.

Filmovi zapadne produkcije su uveliko gledani. Tu je i obavezno gundjanje i znacajno
nakasljavanje istaknutih drugova, ali 'voz prolazi'.


Sezdesete godine pocinju da donose u Beograd holivudske projekte, groznicav direktan susret
sa velikim svetom. Pocinje epoha individualnih odlazaka, i prvih karijera vezanih za
film (Beba Loncar pravi karijeru u Rimu, stalni pratilac lepe kosarkasice/glumice Ljubice
Otasevic postaje Keri Grant, koji je odvodi u Holivud), ili vezanih za glumce (Stevica
Markovic i Milos Milosevic sa Alen Delonom).

Sa jednog od tih putovanja, kosarkaska legenda Radivoje Zucko Korac sa svog puta u London
donosi u Beograd prve ploce Beatles-a, govoreci da ce taj band uskoro biti 'glavni'.


Sedamdesetih cela ta prica oko zabave dostize vrhunac. Prvo kosarkasi osvajaju zlato 1970-te
u Ljubljani. Vec koliko sutradan, gotovo na svakoj raskrsnici na banderama osvanjuju kosevi
na kojima se od jutra do kasno uvece cepa basket. Zvanicna saobracajna pravila dobijaju
nezvanicne dodatke ('pogledas levo, desno, ustanovis ko ima prednost....sacekas da se zavrsi
napad...posle izvedenog prvog slobodnog bacanja mozes da prodjes, ali se preporucuje da to bude
posle drugog).

Muzika postaje najdominantnija zabava. Domaca industrija ploca pocinje se pristojno zahuktava,
gramofon prestaje da bude luksuz i privilegija, pocinju da cepaju i narodnjaci.



Sta se desava na ostalim planovima ?



U pogledu fundamentalnih stvari - dosta toga.

Firme sve cesce izlaze na medjunarodna trzista. Preteze, naravno, prisustvo u zemljama istocnog
bloka, ali jos i vise u nesvrstanim zemljama. Rad u inostranstvu postaje sve cesca pojava
(Libija, Sirija, Maroko, Zambija, Uganda, Irak, Iran, Indonezija,...), ljudi svih obrazovnih
profila dobijaju priliku da steknu izuzetno dobru konkretniju zaradu.

Prve primerke privatnog biznisa srecem uzivo 1974-te, kad u neposrednom komsiluku rodbina
nedavno preminule tri sestre usedelice prodaje nasledjenu kucu, koju kupuje skromni bracni
par sa decakom priblizno mojih godina. Zaposleni su u svojoj maloj firmi, koja se sastoji od
masinske radionice u kojoj se izlivaju predmeti od plastike (najcesce plasticno cvece, ali i
druge stvari) i prodavnice preko puta Glavne Zeleznicke stanice.

Kao jedni od najblizih suseda imamo prilike da saznamo dosta detalja - o inspekcijama koje
im dolaze u radnju, predju prstom preko gornje povrsine prozorskog krila, i kad znacajno
pogledaju prasinu na prstima to znaci da je vreme da dobiju plavi koverat sa odredjenim brojem
suskavih novcanica. Ipak - zive za ono vreme izuzetno pristojno - kuca je izuzetno lepo
opremljena, ispred su kombi i Mercedes. Moj novi drugar ima fenomenalnu kolekciju ploca koje
narucuje preko nekih kataloga i koje stizu iz inostranstva.

Nedavno posle toga, privatnik iz Stare Pazove, vlasnik radnje za proizvodnju privezaka i sitne
metalne galanterije, ocito uspesan, lepo obucen sa zlatnim lancem oko ruke parkira u kraju Alfa
Romeo, i ide od kuce do kuce raspitujuci ko je zainteresovan da mu proda kucu ili bar garazu.

Biznis vezan za multimediju u Beogradu je u punom zamahu. Viktor Bradac uveliko stancuje svoje
odlicne zvucnike, nekoliko ekipa u gradu pravi odlicno izvedena Hi-Fi pojacala, miksete, ekvilajzere.
Jedna grupa diplomaca radi dizajn vezan za noise suppression u pilotskim kabinama. Ekipa za
digitalne komunikacije sa ETF-a predvodjena Georgijem Lukatelom dobija izuzetno zanimljive poslove
vezane za informacione sisteme na americkim podmornicama.

Turizam ima prilicno veliki zamah - prilicno masovno se kupuju vikendice (uglavnom na moru, ali
i na drugim mestima, sredjuju se stare roditeljske kuce, putuje se dosta). Samodoprinosima vikendasa
ribarski zaseoci postaju mala mesta (asfalt, ambulanta, posta, telefon,...)

Za razliku od sfera svakodnevnog zivljenja, na politickim visinama iznad glava prosecnog pojedinca
pocinju da se kuvaju opasne stvari. 1968-me: studentske demonstracije. 1969-te: ustasa Miljenko
Hrkac podmece eksplozivnu napravu u bioskop "20 oktobar". Sledece godine (1970-te) desava se 'hrvatsko
proljece/Maspok'. Naredne godine, dvojac (Brajkovic/Baresic) ubijaju u Stokholmu ambasadora Vladimira
Rolovica. Godinu dana posle (1972) grupa ustaskih terorista biva ubaceno na planinu Radusu u Bosni u
suludom pokusaju da pocnu svrgavanje rezima (bivaju razbucani svi do jednog).

Ustav iz 1974-te kojim se Srbija deli na maticni deo i dve autonomne pokrajine otvara Pandorinu
kutiju buducih problema.

Vremena laganih za*ebancija pocinju polako ali sigurno da evoluiraju u vremena teskih za*eba.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 28.04.2012. u 09:13 GMT+1]}

Faza 5:

(sminkanje gangrenoznog tkiva)

Predhodna faza svoj poslednji (ali i nezaboravni trzaj) dozivljava 1981 u nezapamcenom
naletu neceg novog i svezeg u svetu kulture. Prvo Oliver Mandic i "Beograd Nocu" dobijaju
medjunarodnu nagradu "Zlatna Ruza Montrea", a samo nekoliko meseci kasnije, nezapamcen
nalet 'new wave-a' pogadja i beogradske ulice.

Potpuno nova estetika, potpuno novo odevanje, masovni nepozvani odlasci na nepoznate
zurke gde vas docekuju kao dobrodosle....

...odprilike zavrsavaju naivna i nevina vremena.

Stvari pocinju da smrde na raspadanje.

Trenutak Titove smrti je jedna prilicno jasna vremenska odrednica.


Kad kazem 'raspadanje' ne mislim neminovno na materijalnu/ekonomsku propast. Objektivno,
stvari nisu na toliko losim nogama da ne mogu da se krpe i taljigaju jos dosta dugo vremena.

U vojsci 1982-ge nam saopstavaju da smo u dugovima, i da ce poceti da se uvode mere stednje,
racionalizovano snabdevanje uljem, secerom, kafom, cokoladom, itd. Par godina traje par-nepar
snabdevanje benzinom. Zatim, nekoliko godina nuklearni lobi (Josip Vrhovec & co) pravi cirkus
sa nestajanjem struje, ne bi li nas kolektivno ubedio kako nam je neophodno da uvezemo
zastarelu "Westinghouse" tehnologiju.

Problem je ipak, pretezno u metafizickoj dimenziji.

Mrznje upecacene prolivenom krvlju i ratnim animozitetima, jamama i stratistima, pocinju
da tiho i preteci bujaju, dobar broj godina tiho i neprimetno, ali uz stalni osecaj da su tu,
da bi poslednjih par godina 80-tih izasle na povrsinu.

Ekipa na vlasti je ocito iscrpela meru svoje vrline. Onaj sloj koji je neku svoju kakvu-takvu
viziju kako-tako sproveo, vise nema apsolutno nista pametno ni da kaze ni da uradi. Da stvari
budu jos i gore, oseca se da su preko noci postali sitni srafovi vecih sistema politickih volja.

Zivot obicnog coveka je jos uvek vrlo daleko od drame. Posla ima i dalje, plate ne kasne,
deca jos uvek idu u dobre skole posle kojih mogu da nadju pristojan posao.

Prvi udarac odlicnom skolstvu stize u vidu Suvarove reforme srednje skole. Proizvodjac gornjeg
dela obuce i slicna zanimanja postaju legitimne stavke u listi izbora smerova za drugu i trecu
godinu srednje skole.

Nasilno trpanje celih generacija maturanata na sluzenje roka u JNA je jos jedno u nizu ludila.
JNA tek neke 1986-te javno priznaje da ideja mozda nije bila bas najbolja, jer se u roku od
nekoliko godina osetio nedostatak strucnih ljudi (zubara, lekara, inzenjera) medju redovnom
vojskom. Presecanje akademske rutine, u periodu kad srednjoskolac u najjacem zaletu treba da
iskoraci do nivoa uspesnog studenta, periodom od godine dana u kojem se metlom juri prasina po
kasarni - ne znam da li je gluplje ili zlonamernije.



U zivot obicnog coveka pocinje da prodire jedna siroka klasa problema.

Ako ste gledali "Shawshank Redemption" - ima scena u kojoj Morgan Freeman na svom prvom poslu
posle robije (paker u samoposluzi) odlazi da pita sefa da li moze da ide u WC. Ovaj mu kaze da
uopste ne mora da ga pita za takve stvari. U monologu, Freeman-ov lik kaze da se potpuno oducio
od slobode, i da dok ne pita za dozvolu ne moze iz sebe da iscedi ni kap.

Ovaj period je doba velikih individualnih vakuuma.

Period striktnosti, zabrana, strahova je odavno za nama. Period bezbriznog zezanja je takodje
vec prosao. U ovom periodu je individua naglaseno ostavljena sama sebi, i u tom periodu vrlo
cesto ustanovljava da nije dorasla da kompleksnu zivotnu slagalicu sebi objasni na pravi nacin,
da bi od te tacke mogla sebi da trasira neki smisleni put.

Tradicionalni zaokruzeni sistemi vrednosti (u Srbiji bazirani na pravoslavlju) su odavno razruseni
(znatno manje medju nacionalnostima katolicke orijentacije, Hrvatima i Slovencima), stavise vracanje
nazad nije izgledno. Upravo u tom periodu se desava nalet svih mogucih alternativnih znanja i
pogleda na svet - astrologija, numerologija, tarot, magija, Karlos Kastaneda, ovo i ono - sve to
pokusava da popuni novostvoreni vakuum - sve sa vrlo mizernim rezultatima.

Na beogradskim ulicama se desava intenzivan prodor narkotika (pogledati obavezno na YouTube
serijal "Kao da je bilo nekad" o grupi EKV, ali uopste o tim vremenima).

Izpoliranost i izfoliranost, citava skala sitnih pederizama (kao karakternih crta), idolatrijsko
klanjanje jalovim posedovanjima na racun realnih talenata prodiru znacajno u opsti sistem vrednosti,
postaje nacin ophodjenja i komuniciranja. "kotejebizam" postaje osnovni vazeci drustveni princip.

Komunalnost (sabornost) su de fakto vec unisteni. Cvrsti kodeksi svakodnevne korektnosti odavno
razlabavljeni.

Put u propast postaje sve siri i siri....

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 28.04.2012. u 09:16 GMT+1]}

Period 6:

(smrt za vratom)

Dve upecatljive stvari se desavaju na samom kraju osamdesetih.

Prva je potpuna glorifikacija materijalistickog pristupa zivotu. Inace potpuno marginalni tipovi
u svakom pogledu, odjednom izlaze ispod kamena sa kojekakvim ustedjevinama. Krecu kojekakve "bizmise",
najcesce sa bakalnicama, cesto sa konfekcijskim radnjama, u igri su i radnje sa lekovitim cajevima,
kojekakve knjizare itd.

Za razliku od samo par godina, na beogradskim ulicama vise ne mozete danima da vidite lepo i elegantno
obuceno zensko stvorenje. Gde su odjednom nestale ? Poznavaoci prilika (vidjeniji sportisti sa kaficima
i tradicionalno lakom pristupu dobrim komadima) kazu da je a) gomila dobrih koka zbrisala negde i
b) da dobar broj onih najlepsih neki lovani drze po kucama u svili i kadifi, i da ih je vise prakticno
nemoguce videti u svakodnevici (ako se ne racunaju gala projekcije filmova, premijere, i slicna desavanja).

Nova garnitura lovana ima neki svoj specijalni nacin prezentovanja bogatstva. Imucni i uspesni ljudi
koje sam kasnije sretao po svetu su uglavnom dosta bistri, promucurni ljudi, vrlo zivahni u komunikaciji,
sa izuzetnim darom da osluskuju zivot oko sebe. Ova ekipa, medjutim, ima u svojim prezentacijama jednu
dimenziju bajkovito zaustavljenog vremena. Svoje kardigan dzempere, lule, naocare sa zlatnim okvirom,
Tifani mantile nose staticno i samozadovoljno kao da ce njihovo zadovoljstvo trajati vecno, uzdignuti
iznad bilo koje komunikacije koju su preuzele mahom sekretarice (a ni one nisu mnogo bolje).

Drugo,
potpuno paralelno, desava se glorifikacija kombinacija gangsteraja i elitizma. Krimosi sa svih strana
naviru nazad u Beograd, za sebe traze i nalaze paznju medija, paradiraju vrhunski obuceni sa top-looking
devojkama u top-looking automobilima, prezentirajuci sliku slicnu onoj iz "Once upon a time in America"
sa Robert DeNiro-m, James Woods-om i ekipom.

Cudan spoj koji ne sluti na dobro.

Kultura nasilja pocinje da se pojavljuje u skolama. Mladji brat mog skolskog druga, odlican ucenik
sacekuje profesora istorije iza gimnazije, zavrce mu ruku, psuje ga i samara sto mu je dao cetvorku.
Slusam sta mi njegov burazer prica i ne verujem usima sta cujem.

Klinci iz kraja, kojima sam namestao lanac na biciklu dok im iz nosica curi slina, i povremeno pikao
lopte pazeci da ih ne nagazim - odlaze kod lokalnih krimosa na 'specijalizaciju' u inostranstvo, gde
sticu dragocenu praksu u pljacki, reketu, itd. Samo par godina kasnije, devedesetih spartaju krajem
sa pistoljima za pojasom i vrecicom heroina u dzepu.



Razloga za propadanje ima ocito dosta. Nisam ipak, nacisto, da li ima dovoljno presudnih razloga za
nasilan krvav raspad ?

@vilil1 je dao nekoliko odlicnih sustinskih razloga (etnicki razlozi, razilazenja oko dugorocnih
perspektiva, kalif umesto kalifa itd).



Ima par detalja koje pamtim.

Hronologija kojom sam ih cuo nije i hronologija kojom su se desavali.

Pokojni tast (zaposlen u nekom telu za naucnu saradnju sa inostranstvom) je na jednoj diplomatskoj veceri
u Becu jos 1979-te jasno cuo da se zemlji sprema i planira bas krvoprolice. Dakle, ne propast, rastavljanje na
delove, razilazenje i transformacija, nego bas krvavi oruzani sukob.

Nema ni tri nedelje - jedan Makedonac kojeg sam upoznao, sin bivseg jugoslovenskog diplomate, takodje je
istu pricu cuo jos odprilike u isto vreme - da je cak i slobodan pad nanize premija za to sta nam se sprema.


Na jednoj zurci 1988-me, u poodmaklim satima je jedan sarajevski mangup, odnedavno penzionisan clan
DB-a rekao da je rat neizbezan, da Saudi Arabija odavno regrutuje i naoruzava muslimane po Sarajevu.
Slusamo i ne verujemo - ima li zaista nekoga toliko nenormalnoga u gradu Davorina Popovica, Mirze Delibasica,
Bijelog Dugmeta i ekipe, zimske olimpijade i "Vucka" da mu uopste pada na pamet da slusa hebene Arape ?

itd.

Dalje sve znate, manje-vise.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 28.04.2012. u 09:19 GMT+1]}

Sta je dragocen komad istine u vezi ove teme na ES-u ?

Postoji nekoliko izrazitih, medjusobno razlicitih dozivljaja cele price.

Kao najudaljenije ekstreme cele price uzeo bih
a) hapless_joint
b) milanche (tj. ja)
c) Odin.D
d) Devanagari

Upalo mi je u oci da je svaka verzija zapravo bazirana na licnom, individualnom
dozivljaju baziranom na razlicitim konkretnim vremenima posmatranja.

Dakle, sklon sam da tvrdim da niko od pobrojanih cetvoro najpolarisanijih zapravo
i ne laze, tj. ne govori krivo - svako istinito prica o onome sto je neposredno video
i doziveo.

To sto je neposredno video su drugacije faze jedne duge price.

Oni koji su rodjeni ranije imaju tu prednost sto su iz prve ruke videli i doziveli
neke (mahom dobre) stvari, tj. sto ne moraju da pristupaju bilo kakvoj logickoj
interpolaciji proslih dogadjaja, i padaju u zamke pausalnosti i netacnosti.

Medjutim, imaju i taj problem sto su neka losa vremena doziveli kao vec dovoljno
ocvrsli, odrasli, i nikako ih ne mogu posmatrati ni priblizno kriticno kao neko ko je
u tim vremenima stasavao.

Vrednovanja dogadjaja, uzroka i posledica nisu i zapravo i ne mogu da nam budu ista.

Dobro, tvoja fallback argumentacija sada su varijacije na temu: "slazemo se da se ne slazemo", "iskustva su razlicita" i ostale podvarijante.

Da ljudi razgovore i rasprave ne bi vodili na osnovu takvih besmislica i ostalih licnih impresija koje si po stoti put ispolivao u ovim romanima iznad, osnovni bonton nalaze da se koriste podaci, cinjenice, brojevi. Isti oni omrazeni brojevi koje ti, samozvani prokljuvitelj, odbacujes kao mehanicko/formalne argumente i tzv. matematicke dokaze.

Ti podaci kazu npr.:

Dakle, 65% odraslog stanovnistva, funkcionalno nesposobnog za zivot u XX veku i prelazak u XXI vek kao produkt superiornog sistema koji toboze 45 godina proizvodi vanserijske kapacitete, u sredini koja pruza nikad ranije zabelezene uslove za razvoj i napredak.

Dakle, to su sve gluposti! Zemlja se kotrljala dok su se pumpale pare spolja i dok su se ljudi mogli drzati u konstantnoj stravi, sto isprva zbog skorasnjeg rata, sto kasnije zbog spoljasnjih i unutrasnjih neprijatelja. Medjutim, kako su stasavale stupidne generacije, bez svesti gde se nalaze u vremenu i prostoru, i kako je ta nakaradna ekonomija pocela da trokira, tako se pokazalo pravo lice, stege su popustile, bezobrazluk komformizma je provalio sve brane i stvarni kapacitet tih unapredjenih ljudi se pokazao u svom punom sjaju.

I voleo bih da cujem sta je ovde licna impresija u ovim brojevima iznad.

---

@milanche

Sve pohvale za trud,ali mislim da je bolje da se otvori nova tema - uspon i pad SFRJ,pa da se tamo analizira tih 50-tak godina postojanja jedne drzave; ovde bi trebalo da se vodi rasprava o tipovima drustvenih uredjenja i odnosa na nekom globalnom nivou.
Btw:

Ovo je stvarno bio idiotizam. Trebalo mi je nekoliko godina da se oporavim. Meni je to izgledalo onda,a i danas,kao projekat efikasnog slamanja volje citavih generacija koje su trebale da budu nosioci razvoja i neminovnih promena u tada vec dobro zardjalom drustvu. I to je uspesno uradjeno,videlo se kasnije.

---